Tokom karijere promijenio je 16 klubova, ni u 38. godini ne planira da se povuče, a o njegovim dogodovštinama na terenu i van njega moglo bi da bude napisano nekoliko knjiga.

Milijan Bocka početkom godine stigao je u Heo iz Bileće koji se takmiči u Prvoj ligi Republike Srpske u kojoj drži drugo mjesto na tabeli i vjerovatno će izboriti plej-of. Bocka se odmah nametnuo kao lider što je bilo za očekivati, jer je obišao region i dobro je poznat svim trenerima i igračima.

''Završio sam fakultet u Srbiji, igrao basket tri na tri te bio u ekipi Predraga Šuputa sa Darkom Miličićem u kojoj igraju “sveži penzioneri” poput Branka Cvetkovića kada me zvao trener Hea Boris Jokanović Baksta da im pomognem. Imaju mlad tim kojem treba neko sa iskustvom pa je izabrao mene (smijeh). Poziv prijatelja nisam mogao da odbijem pa sam stigao u Bileću. Ekipa ima potencijala, odlično se radi, lako sam se uklopio i za sada sve ide po planu'', rekao je Bocka za ''Glas Srpske''.

Početkom aprila napuniće 38 godina za koje kaže da su samo broj.

''Fizički sigurno mogu još da igram barem dve-tri godine. Ako u ovim godinama mogu da zakucam sa dve ruke iza leđa onda to dovoljno govori. Sve je to posledica sportskog načina života, bez razvrata i bluda. Treniram kao klinac od 17 godina i nikad ne prekidam treninge tako da sam fizički spreman. Postoji i opcija da zaigram za reprezentaciju Republike Srpske u basketu tri na tri'', kazao je Bocka.

Sebe vidi kao plejmejkera kojem je prvi cilj da pored realizacije razigra saigrače i bude dobar u odbrani.

''Ceo život sam bio strelac i davao poene, ali od odbrane sve počinje. Tako sam naučen i pripadam onoj staroj školi koja je malo zapostavljena u poslednje vreme'', dodao je Bocka.

Ne pamti sve trenere i igrače sa kojima je sarađivao, a igrao je za Elba Temišvar, Spartak Suboticu, Zdravlje Leskovac, Novi Sad, Elicur Aškelon, Igokeu, Crnokosu Kosjerić, Mladost Mrkonjić Grad, Teodo Tivat, Vršac, Černo More, Jambol i Građanski iz Bijeljine.

''Mnogo ih se promenilo u Igokei, a kada na to dodate još ostalih 14-15 klubova jasno je da je nemoguće sve ih zapamtiti. Bili su tu Stevović, Ruso, Kadija, Lukajić, Popović, Mikić, Torbica, Marjanović, Sladojević, Šehovac, Pišer, a nikada nisam znao ime trenera iz izraelskog Aškelona. Najveći mi je problem što ne mogu da se setim mnogih igrača koji mene prepoznaju pa pozdrave, a ja ostanem onako u čudu'', kazao je Bocka.

Najpozitivniji utisak na njega kao trener ostavio je Dragan Bajić.

''Pored Igokee sarađivali smo u Černom Moru iz Varne. Doveo me na polusezoni, ekipa u rasulu i vidim da će biti veoma teško. Ipak, za sedam dana uspeli smo da se “skrpimo” i osvojimo Kup Bugarske kao osma ekipa sa tabele što niko nije ni pomislio da će se desiti. Sa mnom su tada još bili Miloš Komatina i Miljan Pupović, a Bajić je mnogo toga dobrog uradio za mene dok smo sarađivali'', izjavio je Bocka.

Epizodu iz Izraela pamti po dobrom, a zanimljivo je da je kao član Jambola bio MVP bugarske lige, najbolji strijelac, asistent i kradljivac lopti.

''Ponudu iz Izraela prihvatio sam prvenstveno zbog dobrih uslova tako da je lepo podsetiti se toga. Liga je veoma kvalitetna, a sećam se borbi sa Simasom Jasaitisom iz Makabija kojeg je tada kao trener predvodio Neven Spahija. Ubacio sam im 20 poena... Pamtim i duele sa Goranom Jeretinom. Posle smo se sreli u Baru i kazao mi je da ga niko nije čuvao kao ja, što mi je bilo veoma drago jer je on bio vrhunski igrač'', naglasio je Bocka.

Najljepše uspomene ponio je iz Igokee gdje je boravio pet godina i 2013. bio šampiona BiH, a učestvovao je i u onoj čuvenoj sezoni kada je osvojeno prvo mjesto u ligaškom dijelu ABA.

''Najviše sam vremena proveo u Igokei tako da mi je to druga kuća. Taj klub volim najviše na svetu jer je bio veoma fer prema meni. Sećam se, pobedimo utakmicu i svi zajedno izađemo u provod, a zna se kakvi ćemo se vratiti. Na treningu u ponedjeljak Bajić samo mene pita jesam li izlazio u subotu i da li znam da je to kažnjivo? Odgovorio sam mu da sam bio u provodu, ali da nisam znao da je kažnjivo. Tada se jave i ostali igrači koji kažu da su bili sa mnom tako da nije mogao da kazni celu ekipu. Bajić je doktor nauka što se tiče atmosfere. Odvede nas na piće, a kada se vratimo u dvoranu “ubijemo” se od treninga kojeg odradimo punom snagom. Bili smo mangupi van terena, ali na terenu, kada je bilo ozbiljno, bili smo čak i preozbiljni'', istakao je Bocka.

Mnogo je anegdota u vezi sa sezonom 2012/13, a i dan-danas je u kontaktu sa svim saigračima iz tog perioda za koje kaže da su njegova porodica.

''Kada smo trenirali, trenirali smo, a kada nismo, nismo. Ljudi su nas obožavali i išli smo na slave kod njih, a posebno je bilo doći kod majke Milke na ćevape koja je najvatreniji navijač ekipe. Svaki put kad dođem u Laktaše prvo odem do nje kao i svi bivši igrači, a dobro je poznato da se sa njom čak i sudije pozdravljaju pre utakmice'', naglasio je Bocka.

Istakao je da poslije treninga nisu odmah išli kućama.

''Bili smo baš dobri prijatelji, a moj kum Milan Dozet i Nebojša Joksimović bili su uvek prvi u svemu, na terenu i van njega. Mnogi me pitaju kako mi je Dozet kum jer nisam oženjen, ali imam njegovo obećanje da će mi kumovati ako nekada odlučim da se ženim (smijeh)'', rekao je Bocka.

Igokea je te sezone skinula nekoliko velikih skalpova, a naš sagovornik posebno pamti pobjedu u Beogradu.

''Savladali smo Crvenu zvezdu u “Pioniru” koju nekoliko godina posle toga niko nije dobio na njenom terenu. U ekipi je bio Igor Rakočević koji je briljirao na tom meču, a u publici bio Novak Đoković pa nam je bilo posebno drago što smo slavili, jer nas je gledao najbolji teniser sveta'', naglasio je Bocka.

Sa mnogo Amerikanaca igrao je tokom karijere, ali su se dvojica posebno izdvojila.

''To su naravno Kliford Hemonds i Korsli Edvards iz Igokee. Mislim da su srpskog porekla jer su se veoma brzo uklopili. Kada su u pitanju ostali Amerikanci... ko će ih sve zapamtiti jer su se menjali kao na traci u svim klubovima gde sam igrao'', rekao je Bocka.

Posebno je iznenađen potezom jednog od bivših saigrača.

''Poslao mi drugar link na kojem vidim svog druga Marka Janjuševića da je u jednom rijalitiju i da ga juri neka koza. Nisam mogao da dođem sebi. Nisam lud i nikada ne bih ušao u takav neki program'', zaključio je Bocka.

Heu treba pomoć

Bocka je naglasio da ekipi Hea treba pomoć jer odlično rade u skromnim uslovima.

''Bileća voli košarku i Heo pravi dobru priču iako nema para. Promenio sam 50 trenera u karijeri, ali ovo što Baksta radi nema nigde. Najveći je problem što on sam ne može da osigura sredstva za dalje. Gradić u kojem se skupi 1.500 ljudi na utakmici definitivno zaslužuje da ima bolju podršku i znam da ima onih koji bi mogli da pomognu samo treba da prelome u glavi i odluče se na taj korak. Grehota je da se ne pomogne momcima željnih dobrih utakmica. Pozitivno je što imaš domaći kadar, sa dva-tri pojačanja sa strane možeš da imaš dobru ekipu'', rekao je Bocka.

Tripl-dabl

Tripl-dabl učinak rijetkost je u Ligi BiH, a Bocka ga je upisao krajem aprila 2011. godine u dresu Mladosti iz Mrkonjić Grada protiv Širokog sa 15 poena, 12 asistencija i 11 skokova.

''Sećam se dobro toga. Imali smo odličnu ekipu, a Široki je bio najbolji u ligi. Bila mi je to najbolja sezona u životu, dobili smo ih sa 16 poena razlike, a moj brat Koma (Miloš Komatina, prim. aut.) takođe je bio nezaustavljiv'', izjavio je Bocka.

/Glas Srpske/