530 Objavljeno 12 oktobar 2019 Autor: Micro Mreza

Draga moja ti...

Pišem ti ovo pismo u nadi da će te naći
u dobrom zdravlju
Ne znam, zapravo, smijem li ti išta reći
I imam li pravo išta reći
tebi
koju ni ne poznajem
koju samo gledam na fotografijama
Ali vidim da nisi dobro
I onda mi je žao

Znam da i ti mene promatraš i pratiš
da čitaš moje pjesme i u njima tražiš
njega
koji ti nedostaje

Vidim da sabireš snagu za smiješak
da si najglasnija među svim tim ženama
A najtiša
u sebi
s krznenim ovratnikom od tuge i očaja

Znam da ne spavaš dobro
jer ne znaš i ne želiš zaspati ovako sama
San prokletnik i prodana duša, vodi te
k njemu
koji ti nedostaje

Znam kako se osjećaš
I ja sam plovila tim vodostajima
I moj je brod bio potopljen

Ja ti nemam mapu za prečac
da pređeš Ocean od žala
Mogu ti samo šapnuti
moja ti
da izdržiš
I da će i to proći

Nemoj ugušiti ono malo sunca što ti je ostalo
Do kraja dana
Proći će ti i doba i ljeto
U tuzi, truleži i crnini
Zbog nečega čega nema

On se više neće pojaviti
moja ti
Uzalud je potrošena tinta

I ne govorim ti ovo osvetoljubivo
i rđavo
nego ljubivo, kao sestrici
Da te zaštitim od tebe same
Kad bih barem mogla

Znaš, ja nemam nevinije ruke
od tebe
Ja nisam ni ljepša ni bolja
od tebe
Ja ga ne volim bolje
od tebe
Ja ga samo volim
najbolje što mogu

Moji vragovi su tu, dobro i zdravo
Ja sam kvarna, samoj sebi najviše
Meni ne trebaju tvoja proklinjanja
Ja ću se prokleti sama

Nemoj me mrziti, preklinjem te

*
Neka si mi dobro i zdravo
da te zagrlim sad barem
lutkice
sestrice...

/Mirela Remi Priselac/