Meni je super kako se ljudi prave da razumeju neke stvari pred drugim ljudima, koji se pred njima takođe pretvaraju da iste te stvari takođe znaju.
I na kraju, svi sve znaju.
Ne znam nikog ko ne zna.
Možda je to najstrašnija stvar koju ne znam.
A ja ne znam mnogo toga.
Na primer, nikad ne znam kakvo će vreme biti sutra,
a i nemam ništa od toga, jer šta mi vredi da to znam danas,
kad je drugačije vreme.
Nikad ne znam šta će mi život doneti, ali sam naučila da je važno da sama izaberem i spakujem ono što odnosi.
To je kao sa garderobom, nikad ne znam šta zapravo hoću da obučem, ali znam šta više ne želim da nosim.
Recimo pingvini ne znaju miris ribe jer je love pod vodom,
a riba pod vodom ne miriše.
Tako da pingvini izvan vode kad im pokažeš ribu,
ne znaju da im je to hrana.
Ali znaju gde da je nađu.
Dakle u suštini jednostavno je.
Važno je jedino da znaš šta hoćeš da saznaš.
Jednom sam tako mislila da je važno sve da znaš,
i sve da shvatiš. Jedva sam se oporavila od toga.
Ili što bi rekao Nil Gejmen: “Sva tvoja pitanja imaju odgovore, ako je to ono što želiš. Ali jednom kada saznaš svoje odgovore, više nikad ne možeš da ih ne znaš.”
Ne znam da li ikome želim to.
Samo ti znaš.
/facebook.com/Julija Dukić/
