Januar. Mesec praznika, običaja i tradicije. Tako se igrom slučaja rodila jedna lepa tradicija i kod mene. Baš na današnji dan 9. januara, ranijih godina redovno se prikazivao film Marš na Drinu. Kada bi ga ugledali na televiziji stari i ja bi sve ostavljali u tom trenutku i svu svoju pažnju posvetili filmu kojeg smo gledali već nebrojeno puta i znali napamet svaku reč.
Film je inspirisan Cerskom bitkom, prvom savezničkom pobedom u Prvom svetskom ratu. Sama radnja filma najbolje se može opisati sledećim stihovima:
„Priča jednog voda, ljudi svakog soja
Uniforme iste sve ih obukla je borba
Kroz bezumlje fronta, jedan drugom odan
Neodlučnost jednog za sve bi bila kobna“
Baš ta raznolikost u društvenim slojevima i njihov način razmišljanja čini ovaj film posebnim. Tu se nalaze školovani oficiri poput kapetana prve klase Koste Hadži-Vukovića, odgovoran, pravedan i pouzdan, pomalo tvrd i zaštitnički nastrojen prema svom rođaku Veci. Artiljerijski poručnik Veselin Hadži-Vuković, Veca, sin jedinac poznatog beogradskog bankara Trifuna. Svim silama se trudi da se dokaže Kosti, svom ocu i ljudima u bateriji da je sposoban da obavlja svoj posao na frontu a ne da bude piskaralo negde daleko iza linije fronta. Kroz borbe će imati uspona i padova a jedini koji će mu pružiti ruku i dati podršku je artiljerisjki potporučnik Miloje, čovek blage naravi, tužnog lica, profesionalac u svom poslu, ali i čovek koji obraća pažnju na sitnice, rečima da ohrabri, podrži saborca ili da ode u pravom trenutku.
Pešadijski major Kursula, poznatiji kao Badža. Jedan od najzanimljivijih likova. Čovek koji zna kako razmišlja običan narod, šta mu treba i kako da ga motiviše. U njegovom društvu nikada nije dosadno, jer uvek u rukavu ima zanimljivu dosetku ili šalu. Bez dlake na jeziku, odgovara i raportuje svojim nadređenim. Ali i izvrstan vođa koji zna da motiviše vojnika da ga sledi u sigurnu smrt. Pored oficira tu su još i obični vojnici iz različitih društvenih staleža Srbije sa početka 20. veka. Upravo ova raznovrsnost daje nam uvid u njihove probleme, način razmisljanja, međusobni odnos i zauzimanje položaja u bateriji. Bez obzira na sve nesuglasice, međusobna koškanja i zezanja dok putuju ka svom odredištu, na planinu Cer, za vreme bitke rade složno i precizno kao mehanizam sata.
Film je snimljen sada već davne 1964. godine ali bez obzira na to, montaža i kamera su vrhunski. Scene borbe realno prikazane, uz prisustvo velikog broja statista, što dočarava veličinu ove bitke. O muzici ne treba trošiti mnogo reči jer je to već svima poznata pesma koja se izvodi na mnogim svečanostima i slavljima, Marš na Drinu.
Ako mene pitate jedan od najboljih ratnih filmova, koji se ne stidi da stane rame uz rame sa filmom Stivena Spilberga, Spašavanje vojnika Rayana.
A za kraj bih izdvojio neke od najboljih dijaloga i monologa:
„Kad pripeče zvezda oko Svetog Ilije pa misliš izgore sve. A tek će jedne noći kiša, letnja, plaha, ko ova. A ja kažem mom Proki. Proko kiša, burazere. Pa iziđem napolje i postojim među šljivama. Ono pada, ko Bog da plače. A ja mokar već, ali još ko da ne verujem da pada. Pa dignem ruku da pipnem one šljive nad glavom a one mokre pa sve kaplje od njih. Niz ruku mi curi.“
Major Kursuka: „Gospodine đenerale. Sećate se da Vi mene oboriste na ispitu zbog Drine? Ja sam govorio da će austrougarska vojska preko Drine. Tu je najpovoljnije. A Vi mene. Sećate se?
Đeneral Stepa: „Sećam se. Pa šta?“
Major Kursula: „Pa eto, oni stvarno udariše preko Drine.“
Đeneral Stepa: „Pa eto, proćiće i oni kao ti na ispitu.“
Kaplar Janićije: „Vama seljacima uvek teško. Ne može seljak bez kuknjavu pa Bog. Što si polazio pa kukaš?“
Aleksa: „Kako da ne pođem? Jesi li ti kršten more? A ko bi u rat da mi nismo pošli?“
„Više ne naređujem ja, ni vrhovna komanda, ni đeneral Stepa. Naređuje Srbija. Srbija je noćas na Ceru. Ako ne stignete sad nećete nikad više stići.“
Major Kursula: „Samo nemoj neko da vikne napred, nego za mnom.“
Pratite ”Micro mrežu”:
