Orignalni naziv: The 12th Man
Dužina trajanja: 135 minuta
Godina/država: 2017/Norveška
Režija: Harald Zwart
Scenarij: Petter Skavlan
Glumci: Thomas Gullestand, Jonathan Rhys Meyers
IMDb ocena: 7,4
Film je inspirisan stvarnim događajem koji se odigrao za vreme nemačke okupacije Norveške 1943. godine. Grupa od 12 norveških državljana imala je zadatak da se iskrca na obalu Norveške i da digne u vazduh kontrolni toranj na aerodromu i organizuje grupe za stvaranje otpora protiv okupatora. Akcija je nazvana Martin (crveni). Već na samom početku akcija je krenula po zlu. Stupivši u kontakt sa pogrešnim čovekom, koji ih prijavljuje Gestapu, bivaju otkriveni i akcija ugrožena. Dižu svoj brod u vazduh na kome su imali blizu 8 tona dinamita. Uspevaju da se dokapaju obale, ali ih tamo dočekuje neprijateljska vatra i nedugo zatim njih 10 biva zarobljeno, jednog diverzanta ubijaju na licu mesta, a 12. čovek Jan Balsrud uspeva da pobegne, ali ne i neopaženo. Nemački vojnici kreću za njim u potragu i pritom ga ranjavaju u nožni prst. Tako ranjen i bos na temperaturi koja je debelo ispod nule uspeva da pobegne svojim progoniteljima preplivavši fjord. Misleći da je mrtav vojnici odustaju od potere i proglašavaju ga mrtvim. Ostalih 10 diverzanata je odvedeno u pritvor gde su mučeni ne bi li odali svoj zadatak.
Glavno-komandujući Gestapa u Norveškoj, Kurt Stage, nezadovoljan izveštajem da je 12. čovek utopljen, nastavlja potragu za njim. Sve raspoložive snage i metode sa stavljaju u stanje pripravnosti i kreće igra mačke i miša. Da li će Stage zadržati svoj perfektni skor u hvatanju begunaca ili će Janova volja za životom pobediti?
Nemci su ovaj put prikazani kao prava mašinerija, nemilosrdni, temeljni i spremni na sve moguće metode da se domognu svog cilja. Doktor zadužen za „izvlačenje istine“ svoj posao obavlja bez trunke ljudskosti. Dok zabada žrtvi igle ispod noktiju koja se uvija i vrišti od bolova vodi sasvim opušten razgovor, kao da se ništa ne dešava. Njihova kostimografija je perfektna. Dugi, kožni, crni kaputi, uglancane čizme, frizura perfektno nameštena gde je svaka dlaka na svom mestu. Vojnici koji nose potkape bez da im se vidi i najmanji deo lice, izgledaju poput samih zaposlenika Smrti. Stvarno zastrašujuće.
Sve scene u filmu koje izgledaju neverovatne i nemoguće su upravo i inspirisane stvarnim događajima što filmu daju još veći težinu. Volja za životom, nada, vera u slobodu i pomeranje ljudskih granica izdržljivosti do nezamislivih je ono što čini kičmu ovog filma i razlog da se pogleda i dobro razmisli nakon gledanja.
Pratite ”Micro mrežu”:
