Vozi nas u stan, neću da idem do tvojih, tamo će biti tvoja sestra koja bi me najradije udavila.
I tvoja majka koja me već smatra jalovom beskorisnom kobilom jer joj ne pada na pamet da njenom sinčiću možda nešto ne fali, da spermići njenog sina možda spavaju, a. Ne daj Bože da to pomisli. Pa šta i ako ne ostanem trudna, nije život stao. Ima puno žena koje nemaju djece, a život im je ispunjen do kraja. Ako je supružnički život ispunjen prihvataju se kao takvi. Ti bi mene još uvijek volio, zar ne, mislim ono, ostali bismo zajedno i to… Jbga imamo planove sjećaš se?
– Zašto me pitaš tako nešto, otkud ti pada na pamet da bi se išta promjenilo? I šta moja majka, šta stalno nešto tebi ne valja, ništa ti ne odgovara, a priznaj da se uvijek potrude da ti bude što ugodnije, uostalom nikad se puno ne zadržavamo. Pa kao da se ja ne foliram pred tvojima, jebote pa eno tvoja stara, pa žena usta ne zatvara, kao da me boli briga što ona planira da uzgaja cvijet koji ne zna ni da izgovori, uzgred mislim da ne zna ni kako izgleda, čula od nekoga pa bi i ona. Vidila žaba gdje…
– Molim, aj ponovi molim te. Moja mama šta? Što si odvratan, aj mi reci i zašto skrećeš sa teme. Govorim ti o tome koliko mi je neugodno sa njima jer me doživljavaju kao rasplodnu kravu, samo teleta nema pa krava ne valja. Šta, kao ti to nisi skontao?
– Nisam, umišljaš, samo praviš neke teorije, drame, kad nisi u centru pažnje odmah su svi protiv tebe, onaj je glup a ona ima odvratnu kosu. Ti ne možeš istrpiti da je neko drugi u pravu, pa tačno bi se pojela.
– Vozi me kući rekla sam, neću da idem. Rekla sam Tanji da naleti do nas i ona je već krenula, gdje sad da je vraćam.
– Ooo Tanja, pa zar ona već nije kod nas kući, zar je izlazila iz nje? Ima li dana da ta nije u kući, ne mogu ni da kenjam od nje. Ta sve zna, sve ona obiđe, svuda nos ubacuje. Jeste se i sastale, nađe krpa zakrpu dobro je meni stari govorio. I radi li ona išta osim što postoji u funkciji savjetnika moje žene.
– Još ti nisam žena, nisi za pet godina smogao snage ni da me pitaš to, vučeš me za nos, ne znam iskreno ni koja je moja funkcija u vezi? Ujutru ideš sam na kafu, pa na posao, počeo si sve češće da ostaješ duže, ne izvodiš me nigdje, evo kad smo zadnji put izašli u restoran. U bioskop nismo išli dvije godine, ideš samo lokati sa onim majmunima, to su ti drugovi, a sve me mjerkaju. Pih.
– Ti si luda, ko te gleda, opet umišljaš. Mi muškarci nismo takvi, kod nas postoje kodeksi, a ne kao kod vas kokošaka što samo jedna drugoj manu tražite a kad treba da udjelite kompliment bolje da vam vade jezik na živo. Pa zna se od davnina da je žena ženi najveći neprijatelj sa kojim provodi najviše vremena.
– Aj prestani više sa tim izlizanim citatima pisaca kojima ne znaš ni ime, slušam ih pet godina, samo filozofiraš. Ja ne mogu da vjerujem da sam se nekad ložila na to. Kad si me izvodio da gledamo otvoreno nebo, a ja sam se pravila da ti vjerujem kad si mi imenovao sazvježđa folirajući se da znaš. Ti kao razumiješ tajne svemira pa time šarmiraš, jebote baš sam se primala na to. Ček, ček, ček, zapričavaš me, ne nasjedam na to. Pa nisam ti ja više ona klinka, u zadnje vrijeme me strašno podcjenjuješ. Prestao si da obraćaš pažnju na mene, nećeš da priznaš ali vidim ja, pa nisam glupa. Nisam toliko frajeru. A kad muškarac prestane da obraća pažnju na svoju ženu postoji samo jedan razlog. Druga žena, jesam u pravu?
– Gospode pa šta je sa tobom, ima li dana da ja tebi dnevno dvadeset puta ne kažem oprosti samo da ne bi došlo do ovoga. Danas nisam stigao da ispunim normu princezo Azurnih noći. Radio sam čitav dan i rekao sam svojima da dolazimo na večeru. Ako dođem sam pitaće me jesmo se razišli. A to mi se ne da.
– Znači ja sam tebi neki totem, koji poneseš tako. Šta je a, neka mlađa? Klinke muvaš stoko, radi te na ego, a? Kao poželjan sam još, koristiš nadmoć nad naduvanim klinkama koje fasciniraš svojim istreniranim frazama. Po koji put ubaci termin koji nikad nisu čule i skidaju gaćice. Stoko muška, ma upozoravala je mene Tanja odavno. Ja da budem nekoj zamjena ne pada mi na pamet a još više da me mamin sinčić drži kraj sebe da mu ne bi bilo dosadno. Ti si svoje rekao, vozi me u stan da se spakujem, već šesti put prolazimo ovuda. Znaš li kud voziš uopšte?
– Samo da ispustim neku robu kod druga i vozim te, ne mogu te slušati više. Pričaš nebuloze i nadrndana si od kako si sjela u auto, evo već me glava zabolila.
– Znala sam. Tačno sam znala. Nije ti više stalo, da ti je stalo pokazao bi to. Želiš da me se riješiš jer ti smetam da bi neometano metao svoj pimpekčić ukrivljeni nezrelim klinkama u svježe obrijane uske vagine. S kim sam ja provela svo ovo vrijeme. Odvratan si. Ne mogu te gledati. Vozi me, vozi brže, neću da te gledam kraj sebe duže nego što moram.
– Jesi ti ozbiljna zaista, jel ja sanjam, koji ti je đavo. Kakve klinke, o kakvim uskim vaginama pričaš? Ko te zapostavlja? Normalno da se osjećaš zapostavljeno kad imaš standarde kao da si potomak Romanovih, šta god čovjek učini nije dovoljno dobro. Gledaš te fufe gradske što ližu stigodišnje testise za večeru u tim fensi restoranima, pa im se iskompleksirane ribe poput tebe dive, tj. zavide. Kad ti pričam ne slušaš me jer Tanjin je dečko kupio sako koji si ti htjela. Kako je to mogla da uradi bla bla bla. Povraća mi se od toga. Boli te briga to što hoću da ti se izjadam možda nekad. Hoću da razgovaramo ali odsutna si. Nije istina da te nigdje ne vodim već ja kad nešto predložim to ti se ne da. Meni se ne ide po tim mjestima gdje jedni drugima slikaju tanjire i odmjeravaju se. Meni treba mir, kad je svirka one grupe iz Siska nećeš da pođeš. Jebe mi se za te snobiće i skorojeviće, muka mi je od njih.
– Pa znaš da ja ne slušam rock i da su to za mene krkani.
– Sad sam i krkan, divno.
– Konačno si potrefio parking, bravo.
– Ne lupaj vratima luđakinjo, nije tvoje auto.
– A tvoje pogotovo, da ti ćale nije dao kintu kurac bi imao. Ulizuješ mu se u dupe da bi ga muzao. Pa ti si ološ jedan, parazit.
– Nikome se ja ne uvlačim u dupe, imam svoj posao, kakav takav je izdržava nas oboje. Da si htjela da radiš do sad bi već razmišljali o većim planovima. Tražiš posao, a moliš Boga da ga ne nađeš, pa šta ti misliš da ja serem pare?
– Nije istina da neću da radim, samo tražim posao u svojoj struci, nisam džaba na fakultet išla, ja znam da sebe cijenim.
– I precjeniš!
– Tiše budalo. Vidiš da komšije slušaju kako divljaš.
– Neka slušaju, neka svi čuju. Takva zmija mi ne treba u kući.
– Ulazi u kuću, histerišeš.
– O Tanja, koliko već dugo čekate, moja žena je spremna za seansu. Jeste li ponijeli sve začine za vaš lonac gospođice crni maže.
– Neduhovito Davide, jako neduhovito. Cmok-cmok kako si srećo?
– Ma, ništa me ne pitaj pričaćemo unutra, ulazi. Davide, nastavićemo razgovor, prijaće mi da budem sama.
– Sama? Zaista? (Pogleda ga ravnodušno, sa blagim tonom mržnje)
– Tanja možda nije momenat za druženje, ljuta sam i molim te da me puno ne ispituješ.
– A ne, ne. Sad će tebi tvoja Tanja reći….
– Ne dolazi u obzir, neću da glumim da je sve u redu, ne dozvoljavam da pravi budalu od mene.
– Rekla sam ti, sad ne smiješ da ga ispustiš, imaš ga u šaci. Sad ako poklekneš draga gotova si. Pa neće tebi tamo neka klinka skidati frajera, ee!
– 23:45h: O ćao Tanja, pa gdje ideš ostani kod nas, nećeš valjda tako kasno kući, prespavaj kod nas, kolekcija tvojih pidžama uredno čeka vaš izbor za noćas.
– Davide rekla sam ti da ti je smisao za humor ravan ničemu. Laku noć draga, čujemo se ujutru, cmok.
– Laku noć
DAVID: Idem da spavam, ovaj dan je bio loš.
SARA: Dolazim i ja ubrzo. (nema odgovora)
DAVID: Dobro jutro ljubavi!
SARA: Dobro jutro ljubavi!
DAVID: uuu kasnim. Ode do Taneta da srknem kaficu na brzinu pa palim na šljaku. Možemo večeras do Olimpica na pivo, okupiće se ekipa?
SARA: Možemo…
