Redovan posao, kredit, mala kuća i u njoj dečica. Aleksandra i Predrag su verovali da imaju sve što i drugi mladi parovi koji grade zajednički život. Ali, s petim detetom na putu u delu kuće izbija požar, a familija nenadano ostaje i bez redovnih prihoda, piše Srpskainfo.
U neverici šta ih je sve zadesilo, porodica Trivić iz Gornjih Karajzovaca kod Gradiške započinje jedan sasvim drugi život, život u neizvesnosti od svakog sledećeg dana. Trivići su, nažalost, nedaću osetili i pre nego što je kriza izazvana pandemijom virusa korona celo društvo pomerila iz ležišta i naterala u gubitke.
Ova sedmočlana familija stanuje bukvalno u dve prostorije, veća deca su zajedno u svojoj sobi, beba i roditelji spavaju u dnevnoj. Ali, gde čeljad nije besna ni kuća nije tesna. Mnogo ih više muči što su im krov i deo poda izgoreli u požaru, pa ih hitno treba popraviti.
Jedno što im se nije promenilo i iz čega dvoje vrednih roditelja crpe svu snagu jeste ljubav i osmeh njihove dece: desetogodišnjeg Sergeja, osmogodišnjeg Luke, petogodišnje Sare, dvogodišnjeg Stefana i najmanje – sedmomesečne mezimice Sanje.
– Pre pet godina podigli smo kredit za kuću, oboje smo radili u privatnim firmama. Ja sam pretežno bila u trećoj smeni, od 22 do šest sati ujutru, kako bih po danu čuvala decu. Malo odspavam kada se muž vrati s posla i dosta. Ništa nije mi bilo teško, jer sam znala da ću na kraju meseca da dobijem koji dinar, da ću platiti ratu kredita. Međutim, dok sam bila trudna s petim detetom, firma u kojoj sam radila ugasila je pogon i proglašena sam tehnološkim viškom. Nedugo zatim i muž ostaje bez posla u svom preduzeću, zbog malog obima posla. Našli smo se odjednom bez prihoda, život se, eto, okrene u sekundi – priča majka Aleksandra.
Oboje roditelja bez posla, deca rastu, a obaveze pristižu. Znali su da je pred njima teško vreme, ali dok se ne nađeš u takvoj situaciji – nemoguće je ni naslutiti koliko. Predrag je u međuvremenu počeo da radi za nadnicu u komšiluku, što im je kolika-tolika sigurnost.
Ipak, svaki mesec treba nekako platiti ratu kredita, a kad pomisle na 20.000 maraka koliko još imaju vratiti, zavrti im se u glavi. I dug za struju popeo se na 750 maraka.
– U našem zaseoku je loš napon struje, ne možemo ni zamrzivač držati. Imam mali fižider koji otapam svaka dva dana da bi mogao hladiti. Veš mašinu ne smem do kraja napuniti, samo na pola je palim, ali kako god da je, računi za struju stižu. Kad god imamo nešto novca, mi odemo uplatiti deo kako nam je ne bi isključili – govori ova mlada žena.
Priželjkivali su nekad kako će urediti još dve spavaće sobe, ali prioriteti su se promenili. Nagoreli krov ne može dočekati zimu, kao ni oronuli pod iz kojeg sada izlaze mravi.
Mladim parovima u Srpskoj mahom se poručuje da ne čekaju idealne uslove za stvaranje porodice. Upravo Predrag i Aleksandra nisu nikad kalkulisali, sami su sve gradili i stvarali, pa ipak od poštenog rada danas ne mogu pristojno živeti. Ovim ponosnim ljudima najteže pada što o svojoj sudbini moraju pričati javno, u nadi da će se za njih naći izlaz iz vrzinog kola kako ne bi ostali bez krova nad glavom, ali i cele kuće.
Svi koji bi želeli da pomognu ovoj porodici da decu izvedu na pravi put mogu ih pozvati na broj telefona +387 – 66 – 791 – 561.
“Život je težak svakome”
Aleksandra je jedinica i vrlo dobro zna kako je odrastati bez brata i sestre, svog najmilijeg, s kojim se u mladosti igraš, deliš tajne, smišljaš nestašluke, čak i malo posvađaš. Baš zato je htela da svojoj deci pruži jednu posebnu ljubav i vezu za celi život, kakva se rađa u velikim porodicama.
– Obožavam decu, živim za njih, svaki dan se budim samo radi njih. Planirali smo da imamo troje-četvoro dece, peto nismo, ali ne kajemo se ni jedne sekunde, svako dete volimo podjednako. A, život je težak svakome, ne samo višečlanim familijama. Republiku Srpsku obožavam, kao i svoj narod, i najradije bih ostala i živela ovde, samo ne znam više sa kojom opcijom – setno govori ova mlada majka.
/Blic/
