Od danas pa narednih mjesec dana biće sve isto, samo će se malo više obećavati i uljepšavati. Brda i doline će promijeniti izgled, trave će biti pokošene, rijeke očišćene, trpeze pune, ljudi veseli jer je ona krenula.
Kada ona krene, sve mora da stane, jer je sve podređeno njoj a u njoj su oni i oni gospodare životom i smrću, vedre i oblače i skidaju. Sve što treba da uradite jeste da stavite X ali da dobro pazite u koji kvadratić, da pazite jer vas posmatraju, a moraju jer je ona krenula i sve je stalo.
Krenula je slikama, videima, bilbordima, oglasima, radijima, teveima, fejsbucima, tviterima. U zraku se osjeti, udahnem pa izdahnem, huh ona je krenula.
Ona je krenula, a ja sam stao, stao brojati listiće, imena, miješati boje, gledati logotipe, slogane… sva sreća pa je sve ostalo stalo, mogu i ja malo odstojati. Nisu se ni oni prije njih uklonili, novi su stavljeni, mnogo drukčiji, sa boljom grafikom, rezolucijom, pozom. Gospode krenula je, Gospode, sve je stalo.
Krenula je pjesma, svirka, mezetina, trka, frka. Ne brojim više na prste, nego mi digitron treba. Stade cika CIK-a, stade vika na listove, fali olovaka, posmatrača, regularnosti, nepristrasnosti. Izjavljuje se svašta i obećava jer je ona krenula, a sve stalo.
Ako je ona krenula idem i ja s njom, da me neko ne prevari slučajno da ovo propustim. Svašta će mi dati, sve će mi biti bolje, Bože hvala ti na ovome.
Nemojte me buditi kada ona stane, jer će sve krenuti, a mi ne volimo kad to sve ide, onda mora da se radi, znoji, brine, sekira i misli. Pustite me da sanjam jer uživam u njoj dok traje, a trajaće…
