Šta nam prvo padne na pamet kada čujemo reč autizam? Da li su to Forrest Gump, Kišni čovek, osoba koja ne može da funkcioniše u društvu ili jednostavno ne posedujemo dovoljno znanja o ovoj temi?
Bolje upoznavanje društva s autizmom kao pojavom moglo bi umanjiti predrasude, pomoći osobama na autističnom spektru da se uklope u društvo i olakšati život njima i njihovim porodicama.
Jer, život u zajednici u kojoj su svi prihvaćeni dovodi do boljitka za sve članove te zajednice, a ne samo određene grupe ljudi. Međunarodni dan autizma obeležava se 2. aprila od 2007. godine. U prošlosti je vladalo mišljenje da je autizam redak fenomen, danas se zna da on to nije.
Tako, na primer, podaci Centra za kontrolu bolesti i prevenciju prenose da je u istraživanju koje je sprovedeno u SAD 2016. godine na uzorku dece od osam godina prevalenca autizma 1:54 (prevalenca je naučni termin kojim se izražava broj ljudi s bolešću ili stanjem unutar neke grupe, populacije).
Osobe koje se nalaze na spektru često poseduju problem u socijalnoj interakciji i komunikaciji, repetitivnom ponašanju i uskim interesovanjima. Ovaj skup simptoma pomaže u dijagnostikovanju, ali to su samo neki od simptoma koje autizam obuhvata. Autizam je često udružen sa drugim fenomenima kao što su anksioznost, depresija, problemi s pažnjom, ishranom, senzorna preosetljivost ili neosetljivost itd. Sve navedeno varira od osobe do osobe. Zato, kada se danas govori o autizmu, govori se o spektru. On podrazumeva raznolikost. Nijedna autistična osoba nije ista i ne postoje isti simptomi autizma.
Autistične osobe zaslužuju da imaju partnera, da se školuju, rade, zabavljaju i imaju sve ostalo što zovemo normalnim životom.
Često postoji predrasuda da ove osobe ne žele da se druže, da vole da budu same. To nije tačno – autistične osobe imaju potrebu da se druže i da imaju prijatelje. Problem, nažalost, može predstavljati to što one ne znaju na koji način da pristupe ljudima u svojoj okolini.
Neke autistične osobe mogu da imaju posebne talente, da rade neke poslove i bolje od osoba koje to nisu. Postoji predrasuda da ove osobe nisu sposobne za rad, ali to nije tako. Mnoge firme u svetu, “Microsoft” na primer, danas zapošljavaju autistične osobe i prezadovoljne su njihovim angažovanjem. Istraživanja pokazuju da ove osobe, ako im se pruži mogućnost, mogu da se razvijaju u smeru muzike, slikanja i drugim sferama. Potrebno je i biti pažljiv u generalizaciji da su sve autistične osobe genijalci. To nije tako, ali to ne treba da nas spreči da im pružimo priliku da se oprobaju u različitim oblastima.
Za autizam je izuzetno bitno da se rano dijagnostikuje i da se krene s ranim intervencijama. Dešava se da roditelji, kada primete da nešto nije u redu sa detetom, odu kod lekara i ne dobiju nikakvu reakciju. Roditelji bivaju sve više anksiozni i zabrinuti, a za to nemaju rešenje. Posle se autizam dijagnostikuje kasno, a rana intervencija, koja je važna za budući lakši i lepši život, izostaje. Zato je od velikog značaja adekvatno i konstantno obrazovanje stručnjaka, a i opšte populacije, na ovu temu.
Šta bi moglo da se uradi kako bi se pomoglo ovim osobama? Primarna je lokalna zajednica. Potrebno je obezbeđivanje servisa podrške, kontinuirana edukacija profesionalaca, podrška deci i porodicama koje se s različitim problemima suočavaju svakodnevno, informisanje roditelja i šire zajednice. Bitno je da se ove osobe uključe u socijalne odnose, koji su od velikog značaja za njih. One kao i svi imaju pravo na lep život.
/Nezavisne/
