Originalni naziv: 12 Angry Men
Dužina trajanja: 96 minuta
Godina/država: 1957/SAD
Žanr: Drama
Režija: Sidney Lumet
Scenarij: Reginald Rose
Glumci: Henry Fonda, Lee J. Cobb, Martin Balsam
IMDb: 9
Ove nedelje se vraćamo malo u prošlost, tačnije u 1957. godinu i donosimo film “12 gnevnih ljudi”. Radnja filma prati 12 porotnika koji imaju zadatak da odluče da li će 18-godišnjeg mladića optuženog za ubistvo oca proglasiti nevinim ili krivim i poslati ga na „stolicu“. Nakon završenog suđenja porota se povlači u sobu u kojoj treba da donesu naizgled vrlo jednostavnu odluku, budući da je slučaj jasan kao dan. Svi glasaju „guilty“ sem jednog čoveka, porotnika broj 8, na iznenađenje svih. Pošto odluka mora biti jednoglasna, kreće se u žustru raspravu za život i smrt dečaka.
Radnja celog filma je smeštena u jednu prostoriju, gde nema mnogo prostora za dinamične scene da bi vam zadržala pažnju. Ali ništa zato! Tih 96 minuta, koliko film traje, pažnju će vam držati sjajni glumci, napete scene i sjajni dijalozi, koji će vas naterati na razmišljanje. Iako film ne traje preterano dugo, likovi su sjajno razrađeni, ne jedan ili dva, već svih dvanaest, što je prilično težak posao za tako kratko vreme.
Pored gore navedenog, prosek filma diže i sjajna montaža. U prvoj trećini filma kamera snima dugo (u nekim momentima i preko 90 sekundi bez rezanja) i iznad nivoa očiju glumaca, što i odgovara atmosferi filma koja je u tom momentu na ugodnih 25 stepeni. Kako rasprava u drugoj trećini filma polako postaje žustrija i temperatura raste tako se i ugao snimanja češće menja a kamera snima u nivou očiju. U poslednjoj trećini filma, kada je napetost na vrhuncu, rezovi su sve kraći i ugao snimanja je ispod nivoa očiju. Na ovaj način je postignuta dinamika filma i svaki put kada kamera snima sve niže i niže prostorija se smanjuje i dobija se osećaj klaustrofobije što na pravi način prati i atmosferu razgovora i osećaj napetosti u prostoriji.
Kada porotnika broj 8 pitaju zašto misli da dečak nije kriv, on odgovara da ni on sam ne zna zašto i traži da još jednom prođu kroz dokaze optužbe. Kako se budu „pretresali“ dokazi i vodile rasprave za i protiv, tako se pojedini likovi razvijaju i pokazuju svoj karakter. 12 potpuno različitih ljudi koje svi poznajemo, uplašeni koje samo na izgled mislite da možete da slomite, ali se znaju boriti za sebe, večite galamdžije koje misle da je ispravno samo zato jer oni tako kažu iako nemaju ni jedan jedini argument za kog bi se uhvatili, ljudi tvrdoglavi i uporni u ono što veruju ali ipak sposobni da otvore oči i priznaju grešku, oni koji svoje mišljenje menjaju samo da bi se što pre rešili svojih obaveza i mogli otići na utakmicu, pa sve do onih koji cene život i spremni su da se izlože javnom prozivanju i ismevanju radi osobe koje i ne poznaju, samo zato što je ljudski dati čoveku još jednu šansu i razgovorom doći do mirnog rešenja ma kakvo god ono bilo.
Iz filma se može mnogo naučiti samo ako ga pažljivo i sa razumevanjem gledamo. Dijalozi, generacijski jaz, lični problemi i razlozi, način razmišljanja različitog društvenog staleža, nivoa obrazovanja, ekonomske moći, tako su sjajno prikazani u filmu. Ono o čemu bi svako od nas trebalo da razmisli nakon gledanja ovog filma je šta bi uradio da se nađe u ovoj ili sličnoj situaciji da mora da odlučuje o nečijem životu. Koliko bi bio spreman daleko ići radi svojih uverenja i osećaja za pravdu?
Pratite ”Micro mrežu”:
