Svako ima neke svoje strahove. Neko se boji mraka, neko se boji visine, neko se boji izaći pred tablu, neko se boji Vinnie Jonesa (svi se bojimo Vinnie Jonesa), neko se boji pauka, neko zmije, neko žene, neko opijanja bez da pojede nešto prije, neko se boji toplog pelinkovca bez limuna, neko se boji Kuliševog miksa jedan kad popije (radi potencijalnih nereda), neko se boji matere, neko se boji oca, neko se boji da neće stići uplatit tiket, neko se boji da mu se ne pojede zadnji puding u frižideru…
Postoje mnogi strahovi, kako u običnom svijetu, tako i u fudbalskom. Kad spomenemo “strah” i “fudbal”, naravno da nam odmah kroz glavu prolaze nekakvi Stamovi, Toftingži, Graveseni, Gattusići, gore navedeni glumac i mnogi drugi. Al dobro, bolje da su nam u glavi, nego u nogama. Tako dolazimo do najvećeg straha, onog brazilskog.
Strah poznat kao “brazilska čarolija” polako je nastupio 2001.godine, to je bilo ono vrijeme kada se On iz brazilskog Gremija otisnuo u nekada romantični PSG. Jeste znali da Ronaldinha nije tilo pustit na stadion kad su igrali finale kupa protiv Auxerrea? Da,da, živa istina, čovjek zaboravio akreditaciju pa se trener vraćao po njega, tad Ronaldinho nije bio ono šta je postao.
2003.godina, godina zbog koje se sve mijenja, fudbalska istorija, dan i noć, selidba lasta. Brazilac dolazi u Barcu. Blago onima koji su imali dovoljno godina da budu svjesni svega šta se događalo. Da mogu jednu stvar vratiti u životu, to bi definitivno bilo razdoblje njegovog igranja u katalonskom divu. Obožavan od strane najvećih mrzitelja Barce, opjevan od ljudi koji nemaju veze s pivanjem. Svi ćemo se rado prisjetit one magične večeri na Santiagu. Tad je vrijeme stalo, samo je On išao dalje i dalje. Čovjek zbog kojeg je meni sve počelo, al nikad neće završiti.Fudbal je ostao bez Učitelja, u mom srcu i mojim očima niko nikad neće bit kao On, znate i sami, prva ljubav je nezaboravna (osim ako dobiješ čir na želucu radi nje). Neko ti ostavi čir na želucu, a neko milion i jednu lijepu uspomenu koju ćeš jednog dana ako Bog da pričati djeci uz vatricu i litru crnoga.
Veliki si, činiš djela velika, niko nije kao ti…