Post je odricanje od mrsne hrane, zlih pomisli, loših sećanja. – To je jedna jako loša definicija posta.
Nemojte misliti o ružičastom slonu. O čemu sad mislite?
Dakle, nemojmo govoriti o postu kao negaciji, nije važno šta post nije. Recimo šta post jeste.
Jačanje volje. Sagledavanje i osmišljavanje sebe, svojih misli, želja, postupaka. Sticanje hrabrosti da priznamo i popravimo svoje nedostatke. Okretanje ka Bogu. Molitva, prava, iskrena, ona koja nagoni na plač, pa na osmeh.
Susret sa bližnjim. Susret sa onima koji će nam tek postati bližnji. Tiho žrtvovanje sebe zarad drugog i Gospoda. Pronalaženje novih lepota samog življenja. Radovanje svom krstu.
Zahvalnost Gospodu za parče hleba na dlanu, za blizinu voljenih, zahvalnost za mogućnost da drugima budemo uzdanica. Zahvalnost Gospodu na Njemu Samom i na nama samima.
To je tek deo onoga šta je post.
Nije, dakle, toliko važno čitati ima li na keksima mleko u prahu, pitajmo se ima li nas pred licem Božijim.
Ne paničimo ako smo zaboravili, pa postili na ulju, kad je trebalo postiti na vodi, paničimo ako smo čoveka povredili ili zaboravili.
Možemo mi meriti minute pre ponoći, u koje bismo pojeli riblju paštetu pre sutrašnjeg Pričešća, ali ne možemo izmeriti svoje dane na zemlji i šanse koje su pred nama.
Post je zagledanje u te šanse, poniranje u sebe, i druženje sa Hristom i svetima. Eto svetih svuda oko nas, skupljaju se svake nedelje pred Putirom.
Ne pričajmo kako se odričemo ovoga ili onoga, jer su ta “odricanja” tako sporedna da ih ne treba ni pominjati. Post je put zadobijanja blagodati, osvajanja vrlina, Bogaćenja i pronalaženja sebe.
Neka nam je srećan i Bogom blagosloven početak posta!
Na slici je otac Ivan Mučalov, tekst Avdenago.
/leutar.net/
