Štednja u bankama je najbolji izbor za čuvanje viška sredstava jer je ovo jedini način da novac zarađuje i tako čuva svoju vrijednost.
Mjesečni troškovi nisu uvijek u skladu sa prihodima pa nam nekada ostane višak novca, a nekada su potrebna dodatna sredstva koja će da pomognu da se finansiraju rashodi. Upravo od ovakvog odnosa zavisi koliko će novca faliti i koliko će puta u toku mjeseca štednja biti neophodna.
Kada se na vrijeme prikupljaju sredstva stvara se fond koji služi za razne troškove, za pokrivanje mjesečnih rashoda i manje kreditno zaduživanje, jasno je da je štednja izuzetno važna, kao i njeno čuvanje na najbolji način.
Dinarska štednja – subvencionisana od strane Narodne banke
Dinarska štednja je program bankarske štednje koja uzima depozite u dinarima i otvara oročene ili račune po viđenju kao način za kratkoročan ili dugoročan oblik štednje.
Štednja u dinarima je odlična iz više razloga:
Prvo, dinarska štednja ima najveću kamatnu stopu jer je subvencionisana od strane Narodne banke da podstakne što veću štednju u domaćoj valuti.
Drugo, kod štednje u dinarima nema konverzije pa se novac odmah troši i nema gubitaka na kursnim razlikama.
Treće, oročena dinarska štednja na duži rok donosi veliku zaradu i uvećanje deponovanih sredstava, nešto što je nemoguće ostvariti na druge načine.
Devizna štednja – omiljena štednja naših građana
Slamarice i devize su sinonimi štednje, ali sada postoji mnogo bolje mjesto za odvajanje sredstava, a to je čuvanje u bankama po povoljnim uslovima.
Devizna štednja takođe može biti kratkoročna (po viđenju) i dugoročna (oročena) i iako je kamatna stopa niža, ovo je najbolji izbor za sve one koji vole da štede u devizama i tako se osećaju sigurnije.
Nisu svi oblici devizne štednje isti, tj. ne donose iste kamatne stope, pa prije nego što deponujete sredstva trebalo bi da provjerite kolika je visina kamate na konkretnu valutu u kojoj bi bila vaša devizna štednja. Ako vam je svejedno u kojoj valuti deponujete, onda tražite onu kod koje štednja donosi najvišu kamatu.
Ljudi veruju deviznoj štednji i češće štede na ovakav način kada čuvaju sredstva za neke vanredne troškove, ulaganja i veću stabilnost finansija u budućnosti.
Upravo zbog ovakve namjene, češća je oročena devizna štednja na duže rokove i zato se dobija mnogo veća kamata pa se štednja i značajno uvećava što klijentima svakako odgovara.
Koliko je štednja važan dio budžeta?
Svako od nas na mjesečnom nivou može da povede više računa o trenutnim rashodima i da na taj način otvori prostor za odvajanje sredstava.
Štednja ne znači odricanje od potrošnje, već preraspoređivanje trošenja, odlaganje nekih rashoda, njihovo smanjenje u nekom obimu, ali tako da se to ne oseti previše u životnom standardu.
Do toga neće ni doći jer štednja ne znači konstantno izdvajanje, već i trošenje tog novca pa će se bez kreditnog opterećenja finansirati jedan deo potrošnje.
Na raspolaganju vam je nekoliko oblika bankarske štednje. Izbor zavisi od toga šta vi lično volite, koliku kamatu želite i na koji rok planirate da oročite sredstva. Koji god model odabrali greške nema i zarada je zagarantovana.