Obustavljanje nemačkih projekata u RS nikog od predstavnika vlasti u tom entitetu nije mnogo pogodilo. Gradonačelnik Gradiške, gde se radilo na zbrinjavanju otpadnih voda, najavljuje da će pisati kancelaru Šolcu.
Kao na pokretnoj traci u poslednjih nekoliko meseci smenjuju se sankcije za političke predstavnike u Republici Srpskoj. Sada su došle na red i konkretne mere: nemačka vlada obustavila je četiri infrastrukturna projekta u vrednosti od 105 miliona evra, a razlog je secesionistička politika Milorada Dodika.
„Nemačka savezna vlada odlučila je da u Republici Srpskoj dopusti da isteknu četiri infrastrukturna projekta ukupne vrednosti od 105 miliona evra i da se na taj način sukcesivno okončaju. Pozadina toga je nastavak secesionističke politike RS i njenog predsednika Milorada Dodika“, saopšteno je iz ambasade Nemačke u Bosni i Hercegovini.
Ne prihvatamo ucene
Iako je zadnja dva dana Dodik istupao u javnosti nekoliko puta oko svih trenutno aktuelnih političkih pitanja, pa i političkog nadmetanja s bošnjačkim članom Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem, odluka Nemačke očigledno nije toliko pogodila vrh RS. Nije ni stranačke predstavnike, jer niko iz Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) nije bio raspoložen za komentar. Njihovi koalicioni partneri poručuju da nema popuštanja pred političkim ucenama.
„S obzirom na to da se radi o pokušaju da se za pare dobiju ustupci ili da mi za pare prodamo suverenitet Republike Srpske, logično je da mi ne možemo prihvatiti tu vrstu ucene. Ovo nije ’41. i mi nećemo prihvatiti nikakve ucene iz Nemačke“, rekao je predsednik Narodne skupštine RS, Nenad Stevandić iz stranke Ujedinjena Srpska (US).
S druge strane, opozicija je ogorčena potezima vlasti, jer kažu, reakcija Nemačke nije došla iznenada, već je rezultat svega onog što je rađeno u zadnje vreme u Narodnoj skupštini. Poslanik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, podseća da je upozoravao na posledice politika iz RS koje, kaže, nemaju nikakvu snagu.
„Upozoravao sam da će sve te provokacije o najavi referenduma, dizanje atmosfere, skupo koštati RS, da se poigravamo sa strancima i da se može desiti da budemo optuženi da mi jednostrano raspakujemo Dejton. Ovo je posledica jedne sulude i šizofrene politike Milorada Dodika“, kaže Vukanović, navodeći da će sve ovo imati negativne posledice najviše po građane.
Tihe sankcije
Političaka analitičarka Tanja Topić ukazuje da su uobičajene reakcije na sankcije ili stavljanje na crnu listu, podsmeh, omalovažavanje i prezir prema Zapadu i njegovim vrednostima. Međutim, isti ti političari nikada, kaže, nisu pokazali gadljivost prema donacijama i novcu tog istog Zapada.
„Ismevali su sankcije jer ne putuju u te zemlje i nemaju račune tamo. Pitanje je kako će građanima Gradiške objasniti da ostaju bez prečišćivača otpadnih voda, ali i drugim sredinama gde im visoke politike uskraćuju infrastrukturne projekte“, kaže Topić.
Među projektima od kojih je odustala nemačka vlada je i izgradnja vetroelektrane „Hrgud“ u Berkovićima, kao i obnova hidroelektrane kod Trebinja, na jugu Hercegovine. Na zbrinjavanje otpadnih voda u Gradišci, stanovnici tog grada još će da sačekaju, jer je i to bilo obuhvaćen tim projektom.
Gradonačelnik Gradiške Zoran Adžić (SNSD) razočaran je takvim potezom nemačke vlade. Kaže da su ispunili sve obaveze iz ugovora, utrošili sredstva, pohvaljeni za odličan posao u približavanje opštine građanima, a da su i pored toga kažnjeni iako su ih zadnjih pet godina „učili da gradska uprava mora biti u funciji građana i da ne sme biti mešanja politike u infrastrukturne projekte“.
Adžić: „Šta su građani krivi“
„I sada imamo situaciju da se politika uplela u infrastrukturne projekte. Dakle, suprotno od onoga što su nas upravo oni učili. Grad Gradiška i građani nisu ničim izazvali prekid ovog projekta. Šta su to građani Mostara i Zenice bolji da se njima ne zaustavi, a nama zaustavi projekat“, kaže Adžić, odgovarajući dalje na konstataciju da je do toga došlo zbog secesionističke politike na nivou RS.
„Politike neka se rešavaju na političkim nivoima. Nas su učili da ne smemo da unosimo politiku. Zašto to sada radi neko drugi. Građani nisu krivi za to. Pisaću i kancelaru Nemačke, ministru i ambasadi Nemačke, čime smo ovo zaslužili pored svih uslova koje smo ispunili“, kategoričan je Adžić.
S druge strane, prvi čovjek opozicione Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović poručuje da Republika Srpska klizi prema najgorim mogućim ekonomskim sankcijama. Radi se, smatra, o lošoj poruci koja pokazuje da se RS nalazi u izolaciji.
„Nedavno smo takođe izgubili novac koji dolazi iz Evropske unije, odnosno 600 miliona maraka bespovratnih sredstava. Sada je i Nemačka odustala od ulaganja, a ona je, zajedno sa Srbijom, Hrvatskom, Italijom i Slovenijom, jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera kroz više od 60 odsto ekonomije koju Republika Srpska ostvaruje. Jedini smo u regionu koji su u tihim, ali vidljivim ekonomskim sankcijama, koje su prvo došle iz Brisela, a sada iz Nemačke“, kaže Borenović, etiketirajući predstavnike vlasti kao jedine krivce za takvo stanje.
Da su na sceni tihe finansijske sankcije slaže se i ekonomista Zoran Pavlović, koji ocenjuje da je Nemačka u tom slučaju bila veoma konkretna: „Naravno, ispaštaće samo građani, ali nažalost oni nisu ni svesni koliko će štete imati zbog ovih sankcija, jer se radi o konkretnim stvarima za poboljšanje života. Od Berkovića koji imaju mali budžet, do Gradiške i otpadnih voda“, ukazuje Pavlović.
Nemoć i gnev
Nakon toga, kažu analitičari, sledi deo u kojem će vlast predstaviti ovo kao svoju pobedu, jer se nisu povinovali odlukama sa Zapada – što će opet da naiđe na „odličnu reakciju u javnosti“. Oprobana matrica, odbrana indentiteta od napada sa strane, a koji niko ne ugrožava, i ovoga puta, smatraju, biće deo političkog folklora – posebno što krize koje se proizvode poništavaju sve za vlast negativne odluke.
„To je uobičajena politička bahatost, po kojoj vlast građanima nije dužna ništa da objašnjava, već će nastaviti da ih indoktrinira po onoj matrici da je bolje da žive u mraku i budu srećni što ih vode oni koji bolje od njih samih znaju šta im je potrebno u životu. Iza takvog javnog političkog stava, pre bih rekla da se kriju nemoć i gnev vladajućih -a javno ih pripisuju strancima, jer ne znaju kako da odgovore na politiku ’ponosnih patriota’“, zaključuje Topić.
Nakon što je Narodna skupština RS krajem 2021. godine usvojila akte o vraćanju nadležnosti iz oblasti pravosuđa, odbrane i poreza, Nemačka je početkom naredne godine privremeno obustavila pomenute projekte. S obzirom na to da nije došlo do povlačenja tih odluka u skupštini, a ni promene retorike, projekti su sada i trajno obustavljeni.
/DW/Dragan Maksimović
