Sinoć je stigla tužna vjest da je preminuo glumac Predrag Ejdus. Podsjetimo se priče o “Šovinističkoj farsi”, predstavi koju mnogi nisu razumjeli na vrijeme. Jedna od predstava po kojoj će biti upamćen Predrag Ejdus je svakako “Šovinistička farsa”, kao poruka koju nismo rastumačili kako je trebalo.
Predrag Ejdus i Josif Tatić su čuvenu predstavu “Šovinistička farsa” igrali po celoj Jugoslaviji do kraja velike države Jugoslavije. Samo na prvi pogled komedija, predstava je postala skica apsurda u kom smo tada živeli.
Sinoć je preminuo veliki glumac Predrag Ejdus. A jedna od predstava po kojoj će biti upamćen je svakako “Šovinistička farsa”, pre svega kao poruka koju nismo rastumačili kako je trebalo
“Igrali smo i za vreme rata, i pre rata. ‘Šovinistička farsa’ je izvedena 1.800 puta, u četiri nastavka. Počeli smo sa njom kao sa jednom andergraund predstavom koja je bila na ivici zabrane. O šovinizmu jednostavno nije smelo da se govori u to vreme. Bila je to sredina osamdesetih godina u SFRJ”, pričao je Predrag Ejdus za Nedeljnik.
“Rastom te predstave, počinjao je raspad Jugoslavije. Pamtim vrlo zanimljive, ponekad i potresne priče iz vremena našeg igranja ‘Šovinističke farse’. Bio je april 1989. godine. Pojavio se HDZ, aktuelan je bio Tuđman i aktuelni su bili predizborni mitinzi u Hrvatskoj. Pojavili su se i simboli ustaštva. Mi smo baš u tom mesecu u Zagrebu, u ‘Lisinskom’, igrali ‘Šovinističku farsu’ tri dana, za 12.000 ljudi. Nagrađivani smo ovacijama. Nekoliko dana posle toga, igrali smo u Kninu, u Domu armije, pred prepunom salom. Naišli smo na muk. Tek desetak minuta pred kraj mogao se čuti neki dosta blag aplauz. Bili smo zaprepašćeni. Posle predstave su nam rekli: ‘U ovoj sali, od 500 ljudi, bar njih 400 ima 7 do 10 zaklanih u svojoj porodici, od ustaša. Svako od njih ima zakopan bar jedan mitraljez ili nešto od oružja. Ovde će biti krvi do kolena.’ To se i desilo, nažalost.
Kasnije smo igrali i ‘Farsu 2’ i ‘Farsu 3’. Kad je probijen koridor u Republici Srpskoj i kad su spojeni istočni i zapadni deo Bosne, bili smo prva predstava koja je prošla koridor. U Banjaluci smo tu predstavu odigrali za narod i za vojsku.
Zaista smo želeli da ukažemo na sve te retrogradne pojave koje su se dešavale, takozvane etnogeneze. Gledali smo na to kao na misiju. Odjednom su se pojavili novi istoričari i neka nova tumačenja svega. Sve nam je to bilo smešno, ali smo shvatali koliko je opasno i želeli smo na to da ukažemo. Naravno, te nove teorije o istoriji i njena nova tumačenja su nešto što se permanentno dešava. Na to danas gledam sa gađenjem i nevericom. No, kad je na snazi jedna sveobuhvatna amnezija u glavama ljudi, tačnije podanika, svako može da radi šta god hoće i da vlada kako god hoće”, pričao je Ejdus.
/Nedeljnik/