Građanima BiH naplaćen je ogroman iznos po osnovu ličnih karata koje su platili po cijeni koja nije opravdana.
Oko tri miliona stanovnika BiH ima ličnu kartu, te, ako uzmemo da je svako od njih oštećen samo za marku, dolazimo do milionskog iznosa.
Priča o preskupim ličnim kartama nije od danas, jer postoji već duže vrijeme, ali nadležni, čini se, ne žele ni prstom mrdnuti kako bi nepravda bila ispravljena.
Izuzetak je direktor Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka BiH (IDDEEA) Almir Badnjević, koji već nekoliko puta ukazuje na ovaj problem.
Naveo je prije nekoliko dana, u izjavi za Klix, da bi cijena lične karte trebalo da bude niža zato što građani na trenutnu cijenu ne dobiju uslugu koju bi trebalo da dobiju, koja se, između ostalog, ogleda u digitalnom sertifikatu.
U udruženjima za zaštitu potrošača podsjećaju da država ekspresno reaguje kada treba uvesti novi namet, dok je “uspavana” pri snižavanju cijena.
Murisa Marić, izvršna direktorica Udruženja građana DON Prijedor, kaže da, očigledno, ovaj problem nikog i ne interesuje.
“Cijena zamjene ili vađenja prve lične karte je zaista povisoka. Ko je taj ko će pokrenuti proces da dođe do smanjenja cijene lične karte”, pita Marićeva za “Nezavisne novine”.
Ona ističe da nadležni ne pitaju nikoga kada treba povisiti cijene.
“Ali kada treba da se dogovore da se snizi cijena lične karte, to ne ide”, naglasila je Marićeva.
Marin Bago, predsjednik Udruženja potrošača “Futura” iz Mostara, koji je po struci informatičar, kaže da, koliko je upoznat sa radom IDDEEA, oni su uradili digitalizaciju, te ponudili besplatno aplikacije svim gradovima i opštinama u BiH.
“Ako oni uzmu tu besplatnu aplikaciju, to znači da su sve informacije u sustavu, te da prilikom vađenja osobne karte treba samo uslikati građanina i to je to. Naravno da je tu cijena drastično niža. Plus, građani ne moraju hodati od ureda do ureda, od zgrade do zgrade”, rekao je Bago za “Nezavisne novine”.
Nepoznato je, kaže on, zašto gradovi i opštine to ne implementiraju te dodaje da mi u ovom procesu kasnimo minimum 20 godina.
“Zaista je neshvatljivo – kada su gradovi i opštine dobili to na tanjuru, zašto to ne počnu implementirati. U konkretnom slučaju, šta god nadležni urade, a da imamo smanjenje troška, bilo bi dobro. Mi punimo proračune i hoćemo da nam se to vrati kroz obrazovanje, zdravstvo, kulturu i tako dalje”, naglasio je Bago.
Badnjević je, još krajem prošle godine, potvrdio da se građanima u BiH već 11 godina obračunava puna cijena ličnih karata, iako one ne sadrže sve ono što su u stvari platili, te je pojasnio da je riječ o besplatnom elektronskom potpisu, koji još nije zaživio na ličnim kartama.
Prema podacima sa sajta IDDEEA, građani BiH imaju 3.058.338 važećih ličnih karata.
/Nezavisne novine/
