Dok su u civilu, oni su kao i svaka druga porodica, ali kada obuku uniforme, Pero Vrhovac (53) i njegovi sinovi Nemanja (25) i Stefan (23) iz Doboja su ponosni pripadnici tri organizacione jedinice MUP-a RS.
I sada, kada je vandredno stanje zbog pandemije virusa korona, oni redovno i predano ispunjavaju svoje radne obaveze i idu i u dnevne i noće smjene.
Upravo njih trojica su bila u noćnoj smjeni, poslije koje su se našli sa nama kako bi ispričali o svojoj ljubavi prema uniformama i zaštiti reda i bezbjednosti građana.
Pero priča da je svoju profesionalnu karijeru u MUP-u RS započeo 4. maja 1993. godine.
“Konkurisao sam u Specijalnu brigadu policije u Doboju jer sam smatrao da su vam, kada ste u dobro organizovanoj brigadi, nekoj specijalnoj brigadi, daleko bolje šanse da preživite u toku rata. Kada se rat završio, ostao sam u MUP-u. Otišao sam u Banjaluku, ponovo konkurisao u Specijalnu i tamo bio do 2006, onda sam konkurisao u Jedinicu za podršku Doboj i tu sam i danas, s tim što je to sada Jedinica žandarmerije”, kaže Vrhovac.
Njegovim stopama prvi je krenuo Nemanja, zatim i Stefan, koji su nakon tri kratka boravka u Danskoj kod ujaka shvatili da im je hladna Skandinavija suviše daleko od oca i prijatelja, i da im je uniforma sudbina.
“Taj život gore nije mi odgovarao, možda bih se kasnije navikao, ali na početku mi je bilo teško. A uz oca sam odrastao, uz naoružanje i uniformu, pa se stvorila težnja da konkurišem za policajca”, priča Nemanja.
Stefan kaže da se prijavio na konkurs za opštu policiju, te potom završio Policijsku akademiju i sada je policajac u PS Doboj 1.
“Sa ovlaštenjima radim od decembra 2019, a pripravnički sam počeo 3. juna prošle godine”, rekao je Stefan.
Koliki uticaj je otac imao na sinove, ilustruje i jedna anegdota iz njihovog djetinjstva.
“Uvijek su kao djeca pokazivali interesovanje. Jednom sam došao sa terena iz Banjaluke, bilo je već veče, vrijeme pred spavanje, oni u pidžamama i mene dočekuju sa šapkama na glavi”, prisjetio se otac Pero.
Dok su sva trojica na poslu, brinu jedan za drugog, kako otac za sinove, tako i braća međusobno.
“Više mislim na Stefana zato što dolazi više u kontakt sa ljudima, a kontakt sa ljudima je potencijalna opasnost jer najčešće napadaju na opštu policiju, tako da češće mislim na njega”, iskren je Nemanja.
Stefan kaže da je on inače totalno opušten, “hladovina” što bi se u narodu reklo.
“Od rata naovamo nijedan pripadnik SAJ-a nije poginuo, međutim dosta ih je stradalo iz opšte policije, tako da smo mi daleko više na udaru”, ističe Stefan.
Koliko je policijski posao ozbiljan, najbolje zna otac, koji je ponosan na svoje sinove.
Samo riječi hvale o trojici Vrhovaca imaju i njihove kolege, koje 4. aprila obilježavaju Dan policije RS.
“Najstarijeg poznajem od ’93. i on je oduvijek bio oličenje karaktera i poštenja, tako da uopšte nije čudno što su sinovi krenuli njegovim putem služenja društvu, državi, sistemu. Pero je najduže bio pripadnik Specijalne jedinice. Mnoge Perine kolege su Nemanji šefovi, tako da oni sada u njemu gledaju Peru. Bezbjednost ovog grada ostaje na Stefanu i njegovim kolegama”, poručio je Nenad Stevanović, zamjenik načelnika Policijske uprave Doboj.
/Nezavisne/
