Dobrodošli u virtuelni svijet hrabrosti. Svijet gdje informacije proputuju brže nego misli. A uvrede? Uvrede su svjetski prvak, ne prestiže ih nikad niko. Tako brzo nadolaze, kote se brzinom svjetlosti. Njihovi vlasnici ponosno ih nadgledaju, skriveni iza svojih pametnih telefona, računara i dive im se. Dive se njihovoj autentičnosti, njihovom „humoru“. Njeguju ih, uzgajaju i pokazuju svoju sopstvenu kreaciju, njihove minijature koje se šepure u nizu drugih, sličnih, ali opet različitih. Dobrodošli na internet.
Prostor za serviranje osude
Sloboda govora i sloboda misli sve češće se koriste kao izgovor i razlog. Razlog da svako posluži dio svoje ”pameti”. Ničim izazvan da pored svoga imena doda neosnovanu titulu, titulu psihologa, psihijatra, sociologa. Sve češće preko noći se postaje i doktor, da, pravi pravcati. Sposobni, informisani, obučeni. Savršeni.
Internet je prostor mogućnosti, bezgranične. Tamo smo sve što poželimo. Tamo je baš svako hrabar, odlučan, pametan. Često su i pravnici. Najčešće sudije. Sudi se ”nepravednim”. Sudi se ”onima koji pogrešno misle”. Sudi se ”nemoralnim”. Sudi se ”lopovima”. Sudi se ”kriminalcima”. Sudi se onima koji nespretno ispadaju iz kalupa ”normalnosti”.
Prostor za svačije vizije, sopstveni diskurs. Pravac koji je jedini ”ispravan”. Prostor za more uvreda nakon kojih ego postaje nahranjen i sit. Prostor da se neuki ”nauče pameti”.
Neprobojna maska
Hrabri, odvažni i sigurni. Šta se dešava kada zaklon pada? Hrabrost isparava, nestaje. Ne ostavlja ni sitni trag za sobom, kao da nije nikada ni postojala. Pred nama stoje krhki i lomljivi. Komentatori, internet pravnici, doktori i sudije, da li su titule tu i kada napustite sigurnost svoga doma i štit internet platforme? Da li sutra možete da izađete na ulicu i stanete pred te „bezvažne“ diplomirane pravnike, ekonomiste, doktore, advokate, sudije? Da li možete da ih fiksirate „hrabrim“ pogledom i lice u lice da im servirate sve uvrede, kritike i zamjerke?
Često se izgubi konekcija. Zaboravlja se da se obraćamo živim osobama, osobama od krvi i mesa. Izgubi se savjest, empatija i ljudskost. Internet olako postaje filter za izbacivanje svih davno pokopanih frustracija, te jedna po jedna isplivavaju na površinu. Uvrede su postale flaster za sopstvene nesigurnosti.
Medijska (ne)pismenost
Pristup informacijama olakšan je do maksimuma. Šta se dešava kada ne posjedujemo osnovne vještine neophodne za snalaženje u medijskom svijetu i prostoru? Dolazimo do stadijuma opšte zbunjenosti. Bezgraničnog mora informacija od kojih je ogroman broj upravo suprotno – dezinformacija.
Proces manipulacije znatno je olakšan. Za to je zaslužan zabrinjavajuće malen broj medijski pismenih građana. Tehnologija i digitalni svijet u konstantnom su napretku dok čovjek kaska. Razvoj kritičkog stava prema medijima, razvoj zdravog skepticizma, doziranog, neophodni su saputnici kroz svijet medija.
Naša svijest i zdrav odnos u komunikaciji sa i prema medijima rodiće se tek kada ih dovoljno temeljno upoznamo.
Riječ je ”oružje”
Silina riječi nije vidljiva okom, tačnije nije vidljiva dok njen udarac ne iskusimo na sopstvenoj koži. Sa ”oružjem” se rukuje oprezno i pažljivo, odgovorno. Rane načinjene riječima ponekad teže zacjeljuju od fizičkih i vidljivih.
Riječ posjeduje istu težinu, bilo da je izgovorena u oči ili nastala pritiskom prstiju o tipke. Zašto onda tako olako pritišćemo ”objavi” i ”pošalji”?
Budimo odgovorni, virtuelna uvreda jednako boli.
Pratite ”Micro mrežu”:
