”Trud i mukotrpan rad sve pojednostavljuju. To je moja tajna. Zato pobjeđujem”, ovo je rekla Nađa Komaneči, rumunska gimnastičarka koja je na Olimpijskim igrama 1976. godine u Montrealu prva u istoriji gimnastike dobila najvišu ocjenu, a upravo ova rečenica doslovno opisuje Jelenu Polić, djevojku koja srpski fudbal prezentuje na najbolji mogući način već godinama.
Osnivač, potpredsjednik, trener, pa čak ponekad i ekonom u Ženskom fudbalskom klubu ”Rad” iz Beograda, a uz sve to i fudbalski sudija, priznaćete, zaista djeluje nemoguće. Međutim, ova djevojka ruši sve predrasude kada je uopšte ženski sport u pitanju na našim prostorima.
Povodom Prvog međunarodnog tunira u ženskom fudbalu, održanog nedavno u Banjaluci, Jelena je sa svojim timom boravila u glavnom gradu Republike Srpske, što smo iskoristili da o ovim nevjerovatnim podvizima i uspjesima ponovo razgovaramo, nakon godinu dana.
Inače pored ekipe ”Rad-a” koja je na kraju zauzela drugo mjesto, učešće na turniru su uzele ekipe ŽNK ”Radomlje” iz Slovenije, ŽNK ”Viktorija” iz Hrvatske, te domaćin turnira ŽFK ”Banja Luka”.
”Igrom svog tima sam izuzetno zadovoljna, devojke su maksimalno ispoštovale sve ono što smo se pred put i same utakmice dogovorili. Želela sam da vidim borbenost i zalaganje. Pripreme smo počeli par dana pred sam turnir, one nisu imale rad sa loptom skoro dva meseca. Iz tog razloga im neke tehničke greške ne zameram, to su detalji na kojima će se u narednom periodu raditi”, kaže Jelena, koja je na ovom turniru imala po prvi put i novu funkciju.
”Oprobala sam se i u ulozi trenera i ovo je bio prvi put kako sam vodila ekipu. Čudni su utisci, moj temperament je ovde bukvalno eksplodirao. Trudila sam se da na tim prenesem svoju energiju i mislim da sam u tome uspela. Nisam poštovala neka pravila oko kretnje u tehničkom prostoru, pa su se svi šalili da je čudno što ja kao sudija ne znam taj deo propisa. Bukvalno tek sada razumem i one sa ”druge strane linije”. Nisam stvarno mislila da je ovoliko strpljenja potrebno za vođenje ekipe, a moja energičnost dovoljno govori da sam ostala i bez glasa. Mogu reći da sam još jednu funkciju dopisala kraj svog imena. Drago mi je zato što mislim da sam pokazala da u fudbalu nema posla koji ne mogu da radim. I ovaj segment je bio uspešan. Odmah po povratku ceo dan sam provela na stadionu sređivajući opremu i kraj mašine za veš. Ni to mi nije teško. Jer moja energija i ljubav prema svemu tome što radim ne jenjava čak ni sa godinama’’.
Kao potpredsjednica kluba Jelena kaže da su veoma rado prihvatili poziv kluba iz Banjaluke, a o samom turniru i prvoj posjeti gradu na Vrbasu Jelena ističe:
”Oduševljenje mojih igračica i mene je na visokom nivou ljubaznošću i gostoprimstvom svih ljudi sa kojima smo imali priliku da se sretnemo u Banja Luci. U gradu su nam prolaznici prilazili sa poznatim recima ”Samo Rad” i to me raduje. Pokazali su nam da je Rad klub koji se poštuje i u Banja Luci, ali i generalno u BiH, a te lepe susrete smo doživeli i prilikom gostovanja i u Zenici. Turnir je jedan od najbolje organizovanih na kojima sam učestvovala (a bilo ih je mnogo), stvarno su se svi potrudili da sve bude na zavidnom nivou, od prijema kod gradonačelnika, ministarke sporta i naravno sve tokom samih utakmica. Neizbežno je bilo i tzv ”trece poluvreme” gde smo se svi zajedno družili uz razmenu iskustva i predloga za usavršenje ženskog fudbala’’.
Kada je riječ o domaćem šampionatu i očekivanjima Jelena u svom duhu odgovara veoma skromno.
”Očekivanja za takmičenje su realna, ovo je jedan dosta mlad i neiskusan tim. Pred nama je period adaptacije, trudićemo se da damo sve od sebe da ostvarimo što bolje rezultate, ali se ne opterećujemo. Nije za cilj ući u Super ligu i ponovo doživeti ono što smo prošle godine. Potrebno je prvo stabilizovati klub, ekipu i onda govoriti o planovima za naredne takmičarske godine’’.
Na kraju razgovora uvijek nasmijana i pozitivna djevojka nagovjestila nam je mogući ponovni dolazak u BiH.
”U nekom skorijem periodu možda nas očekuje prijateljska utakmica sa jednim klubom iz BiH, ali detalje još uvek ne znam. Svakako čim se ukaže prilika za ponovni dolazak rado ćemo se odazvati.
