Efekti kofeina na ljudski organizam su višestruki, a najvažniji je psihostimulativni uticaj na centralni nervni sistem. U tom smislu, kofein utiče na povećanje koncentracije, budnosti i nivoa energije, istovremeno smanjuje osećaj umora, zbog čega je blagotvoran na procese učenja i pažnje.
Kofein se dobija iz zrna kafe, listova čaja i zrna kakaoa, i smatra se najkorišćenijom farmakološki aktivnom supstancom u svetu. U svom čistom obliku kofein je beli kristalni prah bez mirisa i ukusa, i spada u grupu prirodnih supstanci koje utiču na centralni nervni sistem pod imenom psihostimulansi. Hemijska struktura kofeina otkrivena je u XIX, a mehanizam dejstva u XX veku.
Kofein je prvenstveno poznat kao glavni aktivni sastojak kafe, dok se u zelenom i crnom čaju pojavljuje u nešto drugačijem hemijskom obliku, pod nazivom tein. Razlika je zasnovana na brzini i dužini delovanja ova dva oblika kofeina. Kofein iz kafe deluje brže na organizam od teina iz čaja, čije dejsto počinje kasnije i traje duže.
Efekti kofeina na ljudski organizam su višestruki, a najvažniji je psihostimulativni uticaj na centralni nervni sistem. U tom smislu, kofein utiče na povećanje koncentracije, budnosti i nivoa energije, istovremeno smanjuje osećaj umora, zbog čega je blagotvoran na procese učenja i pažnje. Deluje nadražajno na rad srca u smislu povećanja sile kontrakcija, na puls (srčanu frekvenciju), sa umerenim povećanjem krvnog pritiska, što može biti korisno za osobe sa niskim pritiskom i usporenijim pulsom.
„Kofein utiče na proširenje bronhija čime olakšava prohodnost kiseonika u organima za disanje. Poznato je diuretsko dejstvo (povećano izlučivanje tečnosti) kofeina, zbog čega se preporučuje adekvatan unos tečnosti, posebno za one koji unose više kofeina”, objašnjava nutricionista dijetetičar- specijalista javnog zdravlja, Ana Todorović.
Važno je naglasiti da kofein stimulativno utiče na rad creva i podstiče metaboličke procese, a veliki broj ljudi koristi njegovo laksativno dejstvo posle uobičajene jutarnje kafe. Svoju najvišu koncetraciju i efekat kofein dostiže dvadeset minuta posle unosa, a njegovu eliminaciju ubrzava unos vode, dok nikotin i sok od grejpfruta produžavaju dejstvo kofeina u organizmu.
Zbog svega navedenog kofein je čest dodatak raznim rehidrativnim napicima za sportiste i rekreativce, kao i gaziranim i energetskim napicima namenjenim osobama koje nisu ljubitelji kafe ili čaja, a imaju potrebu da povećaju budnost, koncetraciju, energiju i pažnju zbog brojinih obaveza, iscrpljenosti, povećane fizičke aktivnosti i povremenog nedostatka sna.
Deluje nadražajno na rad srca u smislu povećanja sile kontrakcija, na puls (srčanu frekvenciju), sa umerenim povećanjem krvnog pritiska, što može biti korisno za osobe sa niskim pritiskom i usporenijim pulsom.
Kofein utiče na proširenje bronhija čime olakšava prohodnost kiseonika u organima za disanje. Poznato je diuretsko dejstvo (povećano izlučivanje tečnosti) kofeina, zbog čega se preporučuje adekvatan unos tečnosti, posebno za one koji unose više kofeina.
Autorka teksta je nutricionista dijetetičar – specijalista javnog zdravlja Ana Todorović
/Nedeljnik.rs/
