BANJALUKA – Miris pečenog kestena počeo je ovih dana da se širi gradskim alejama i ulicama privlačeći ljubitelje ove poslastice.
Ljubitelja ove poslastice je sve više na prodajnim štandovima. Prodavci zadovoljno trljaju ruke zbog prodaje i ističu da je kesten najslađi kada ga jedu zaljubljeni.
Nekako neprimjetno pečeni kukuruz, koji je doskoro prodavan na nekoliko lokacija u gradu, zamijenjen je prvim prepoznatljivim simbolom jeseni.
Na jednom od štandova majstor za pečenje kestenja Nikola Čeprnja vješto barata roštiljskim kazanom punim kestenja.
– Narod se poželio kestenja, pa je sezona dobro počela. Prodaja ide solidno. Kilogram pečenog kestena košta 15 KM. Nekome je to puno, nekome nije i svako kupuje koliko želi. Cijene su na nivou prošlogodišnjih. Kolege koje rade sa mnom i ja zadovoljni smo što smo se prihvatili posla koji volimo, sa svim njegovim vrlinama i manama poput garavih ruku, mirisa dima… Važno je da kupcima ugodimo – priča Čeprnja.
Njegov kolega Petar Smoljanović priča da je recept za dobar kesten da se peče šest minuta, a da su dva minuta potrebna da se oguli.
– Treba i dobra vatra. Očekujemo da prodaja ove godine bude velika. Sezona je počela i meni neće biti teško da pečem. Radim za džeparac koji mi mnogo znači mi jer sam student – rekao je Smoljanović.
I Milan Banjac vješto barata kazanom punim kestenja.
– Sezona traje od septembra do decembra. Uživam da pečem kestenje, posebno kad je hladno vrijeme. Vatra i vruć kesten griju dok okolo zima steže. Osjećaj topline i slasnog zalogaja privlači dosta parova da ga kupuju. Čini mi se da je kesten najslađi kada ga jedu zaljubljeni – kazao je Banjac.
Banjalučanin Ilija Grbić je kupio pola kilograma kestena.
– Uživam da ih jedem. Tokom šetnje kupim kestenje i uživam. Nema ništa ljepše u jesenje dane – rekao je Grbić.
Za Almu Ramić kesten, i pitom i divlji, simbol je grada.
– Često počastim svoje najmilije i sebe ovom poslasticom. Volim da napravim i kesten-pire jer znam da to vole, a meni je drago da im napravim – rekla je Ramića.
Otkup
Kestenjar Milan Čeprnja ističe da kestenje otkupljuju i od ljudi koji ga sakupljaju po šumama u okolini grada.
– Najčešće su to penzioneri ili ljudi slabijeg imovnog stanja. Otkupimo od njih ono što su sakupili i na taj način pomažemo im da poprave kućni budžet. Naravno, roba mora da bude kvalitetna. Spojimo ugodno s korisnim – kazao je Čeprnja.
/Glas Srpske/
