Nisam siguran čiji domen je i da li uopšte postoji kontrola naknada banaka prema preduzećima (troškovnik), kao i fizičkim licima, ali evidentno je da banke u svojoj „gramzivosti“ misle samo na sebe i kako ostvariti što bolji profit za isti rad.
Ovako je započeo svoj dopis Zoran Blaženović, direktor firme Implus Hemija iz Mahovljana (opština Laktaši). Osim Agenciji za bankarstvo RS, Blaženović je dopis poslao Privrednoj komori RS, Uniji udruženja poslodavaca RS i Vladi RS.
”Sam povod dopisa je povećanje naknade za vođenje računa preduzeća za 25 odsto, kao i skorašnje povećanje svih drugih naknada u poslovanju preko transakcionih računa. Mene interesuje da li se može stati u kraj ”bahatom” i ”gramzivom” ponašanju banaka”, pita Blaženović u dopisu koji je poslao 3. marta.
Ovaj menadžer za Srpskainfo kaže da ga „ovaj problem“ tišti već godinama, a vjeruje da i drugi privrednici i građani smatraju da su bankarske usluge preskupe na ovdašnje uslove.
”Stvarno nisam mogao da prećutim to što su neki dan odlučili da naknadu za vođenje računa povećaju za 25 odsto. Pazite, to nije povećanje za dva-tri odsto”, ogorčen je Blaženović.
Veća provizija od uplate
On kaže da sada banci njegovo preduzeće mora svaki mjesec samo za vođenje transakcionog računa da plaća 10 konvertibilnih maraka.
”I provizije bankarske su preskupe. U nekim slučajevima platim više proviziju nego osnovni račun”, objašnjava Blaženović koji bi volio da nadležni ovom problemu pridaju više pažnje.
”Znam da bankarske naknade nisu nikakvim zakonom regulisane i da te iznose određuje svaka banka za sebe. Međutim, svaka država ima obavezu da brine o interesima svojih građana i privrede i zato mislim da se mora naći način da se i ovo riješi”, poručuje Blaženović.
Srpskainfo je nekoliko puta pisala o stalnom poskupljenju bankarskih naknada i provizija.
Propisi
U Agenciji za bankarstvo Republike Srpske nam je rečeno da bankama ne daju saglasnost za cijenu ovih usluga.
”Naknade i provizije koje banke naplaćuju po osnovu pružanja usluga definisane su internim aktima i poslovnom politikom svake pojedinačne banke, te utiču na njihovu tržišnu konkurentnost”, kažu u Agenciji za bankarstvo RS.
Navode da svaka banka ima obavezu objaviti opšte uslove poslovanja na svojoj internet stranici ili na ”pogodnom mjestu” u prostorijama banke u kojima se pružaju usluge klijentu (brošure, reklamni materijali, oglasne table sa kursnim listama i drugo) ili u medijima.
Kako kažu, nakande i provizije definisane su u dokumentu svake banke pod nazivom ”Opšti uslovi poslovanja”. Banke se u ovim dokumentima pozivaju na tržišne makroekonomske uslove, odnosno navode da cijena naknada zavisi od makroekonomskih uslova.
Bankarski sektor veliki dio prihoda ostvaruje od naknada i provizija koje naplaćuje fizičkim i pravnim licima, pa je tako ukupan prošlogodišnji prihod 6 od ukupno 8 banaka u Republici Srpskoj po osvom osnovu bio oko 133,1 milion konvertibilnih maraka.
/Srpskainfo/
