Kad vam se pokvari auto šansa da dođete brzo na red kod dobrog auto-mehaničara ili auto-električara sve više spada u domen naučne fantastike, a koliko je situacija komplikovana svjedoče i primjeri da se termin za popravku čeka i do mjesec i po dana.
Nedostatak kadra javlja se kao osnovni problem, zbog kojeg najviše ispaštaju vozači, ali i vlasnici auto-mehaničarskih radnji, koji se žale da nikako ne uspijevaju da zadrže radnike.
Jedan Banjalučanin, čije se vozilo pokvarilo u nedjelju naveče, ispričao nam je da je prošao kroz pravu agoniju dok nije našao majstora. Napokon je uspio, ali će se uprkos tome načekati, iako mu je vozilo prijeko potrebno.
“Zvao sam čovjeka koji mi inače radi servise i rekao mi je da je u ogromnoj gužvi i da ću, moguće je, na red doći tek sredinom sedmice. Zvao sam još nekoliko ljudi, a kod njih je situacija još neizvjesnija”, ističe ovaj Banjalučanin.
I Nikola Grbić, predsjednik Udruženja prevoznika za međunarodni i unutrašnji transport Republike Srpske, svjedoči da je situacija, kako kaže, katastrofalna.
“Ja ću vam ispričati samo jedno svoje iskustvo… Auto-električara, koji meni održava kamione, čekao sam mjesec i po dana da bi mi promijenio nešto. Ta intervencija kod majstora je trajala pet do šest minuta. Da ga suvim zlatom platite – nema majstora”, rekao je Grbić za “Nezavisne novine”.
I banjalučki auto-mehaničar Boris Prole priznaje da ima slučajeva da vlasnici vozila moraju čekati sedam ili deset dana.
“Istina, kad je nešto hitno – uzimam ljude preko reda. Ima posla i nedostaje auto-mehaničara. Problem je što nema ko da radi. Ja radim, imam još trojicu momaka, ali opet radim za njih trojicu. Taman kad nekoga naučite da radi – on ode na drugu stranu i otvori sebi servis”, rekao je Prole za “Nezavisne novine”.
Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske, takođe kaže da ova problematika postoji.
“Dugo vremena pričamo o tome da ćemo ostati bez majstora. Oni su već misaona imenica i više kod majstora ne pitate za cijenu. Ako treba da promijenite poluosovinu – ne pitate koliko košta, prinuđeni ste. Jedva čekate da vas prime na servis”, naglašava Bratić.
Prema njegovim riječima, problem je i u tome što učenici uopšte nisu zainteresovani da upišu zanat.
“Ljudi se ne odlučuju za zanatstvo, a danas zanatlija živi bolje od inženjera”, rekao je Bratić za “Nezavisne novine”.
Jedan od problema je i to što je, kako kaže Bratić, evropsko tržište željno dobrih radnika.
“Evropi fali majstora. Naš čovjek ode tamo, planira biti godinu dana i vratiti se, ali ostane”, rekao je Bratić.
/Nezavisne/
