Nakon što je Hrvatska investirala desetine miliona evra u pola mosta na Savi kod Gradiške i za prvi dio brze ceste koja bi most trebalo da spoji na auto-put Zagreb – Beograd, postavlja se pitanje može li ta zemlja tužiti BiH zato što ove objekte ne može koristiti.
Podsjećanja radi, zbog internih svađa u BiH između Sarajeva i Banjaluke, Zijad Krnjić, bošnjački član Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje, blokirao je izmjenu propisa koji bi omogućili postavljanje carinskih službenika na bh. strani, odnosno na novom graničnom prelazu s bh. strane.
Krnjić traži da Republika Srpska prvo omogući izmjenu koeficijenta za raspored prihoda od indirektnih poreza između RS i FBiH jer smatra da je sadašnji koeficijent na štetu Sarajeva, što Banjaluka odbija.
Zbog neotvaranja ovog objekta Hrvatska ne može otvoriti brzu cestu na svojoj strani granice, a ni granični prelaz, koji su izgradili u roku, takođe ne može početi s radom jer je vezan za ovaj objekat.
S obzirom na to da se radi o međudržavnom infrastrukturnom projektu, teoretski se može zamisliti scenario po kojem bi Hrvatska mogla tužiti BiH, ali, sudeći prema odgovorima koje smo dobili, barem za sada Hrvatska neće ići u tom smjeru.
Iz “Hrvatskih cesta”, investitora brze ceste koju je za njih izgradilo banjalučko preduzeće “Integral inženjering”, za “Nezavisne” su potvrdili da ne razmišljaju o tužbama.
Naime, pitali smo ih da li namjeravaju zatražiti odštetu što se objekat ne može koristiti, a mora se obavljati redovno održavanje, bez obzira na to da li tuda idu automobili ili ne.
“Brza cesta biće puštena u saobraćaj kada svi potrebni preduslovi za to budu ispunjeni, uključujući povezanu infrastrukturu izvan nadležnosti ‘Hrvatskih cesta’. ‘Hrvatske ceste’ ne naplaćuju korištenje cesta kojima upravljaju, a redovno održavanje infrastrukture provodi se neovisno o intenzitetu prometa, u skladu s važećim propisima”, rekli su nam u ovom preduzeću.
U Ministarstvu finansija Hrvatske, koje je nadležno za izgradnju graničnog prelaza na hrvatskoj strani, koji je završen u roku i omogućeno puštanje u rad, za odgovor na isto pitanje uputili su nas na Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, koje nam nije odgovorilo zbog božićnih praznika.
Hrvatska nije jedini subjekat koji bi imao pravo da se žali, jer je i EU učestvovala u ovim projektima, prevashodno time što je dala višemilionski grant za most na Savi kod Gradiške, ali i desetak miliona evra za mahovljansku petlju, koja je takođe vezana za ovaj putni pravac.
Nezvanično saznajemo da EU, barem za sada, takođe ne planira da tuži BiH, a od evropskog zvaničnika smo saznali da je bilo planirano da EU pošalje delegaciju na otvaranje brze ceste u Hrvatskoj, ali da se od toga odustalo praktično u zadnji trenutak kada je postalo jasno da BiH neće otvoriti prelaz.
Nakon konsultacija s nekoliko međunarodnih pravnih stručnjaka, objašnjeno nam je da Hrvatska može tužiti državu BiH, ali da bi ishod takvog procesa bio neizvjestan, ako ne postoji klauzula u ugovoru koja bi definisala šta bi se desilo ako jedna strana ne otvori prelaz.
Što se tiče EU, kako se čini, ona takođe ne bi mogla da tuži BiH, ali bi imala veće instrumente uticaja jer je dala znatan novac BiH ne samo za ove konkretne objekte, već i za opremanje graničnih prelaza i objekata UIO BiH.
Važno je napomenuti i to da bi prelaz, da je otvoren, bio otvoren prema privremenom režimu jer BiH i Hrvatska još nisu potpisale novi sporazum o graničnim prelazima, kojim bi ovaj objekat bio trajno definisan, pa bi i ta činjenica mogla uticati na eventualni ishod tužbi.
Po svemu sudeći, BiH je doživjela još jednu međunarodnu blamažu, pa se postavlja pitanje koliko je izvjesno da će strani investitori željeti da investiraju u zemlji koja se na ovaj način ponaša.
/Nezavisne novine/
