Milica Milosavljević, autorka teksta “Ako tebi tvoj život nije vrijedan, meni moj jeste! Ne želim da postanem mrlja na auto-putu”, obratila se nesjavesnim vozačima jer smo ovih dana okruženi vijestima o teškim saobraćajnim nesrećama.
– Dragi vozaču, da, baš ti koji ćeš uskoro da sjedneš za volan a popio si dvije-tri čašice. Da, ti, koji za kraće relacije ne vezuješ pojas. Da, ti, koji tipkaš poruke dok voziš ili snimaš lajv za Instagram. Da, ti, što se pred djevojkama hvališ da si neotkrivena zvijezda “Paklenih ulica”.
Vidiš, dragi moj vozaču, samo u petak u roku od nekoliko sati poginulo je petoro mladih ljudi. U julu više od 60. Trajno osakaćeno više desetina bića. I mentalno i fizički. Nestala je nečija sestra, nečiji brat, majka, otac, stric. Nečije dijete. U trenu su zbrisani sa lica zemlje. Ovi što su imali sreće da prežive, do kraja života sjećaće se tog crnog dana. Ako im rana na tijelu zaraste, budi siguran da bol u mislima nikada neće da prođe.
Zašto, dragi moj vozaču?
Zato što su oni za volanom možda mislili da jedan pojas ne znači mnogo. Što da steže kad se ide na samo dvadesetak kilometara? Bolje da se ubaci varalica da ne pišti.
Zato što su možda mislili da poneka rakijica ne može ni da takne. Ma, i u rikverc bi mogao da vozi, e, toliko ga rakijica ne radi.
Zato što su možda mislili da će dobiti mnogo pratilaca na Instagramu ako snimi jedan opaki lajv.
Dragi moj vozaču, vidiš, puka je sreća što od tebe nije na asfaltu ostala samo fleka. Da, puka je sreća, neki bi rekli i sudbina, što tebe nisu izvlačili iz smrskanog automobila. Da, dragi moj vozaču, moglo je da bude obrnuto. Mogla je tvoja majka da ostane bez sina, kćerke, tvoje dijete bez oca ili majke. Da, dragi moj vozaču, nisam ni ja uvijek poštovala propise. Nisam, žurila sam više puta.
Sve do trena kada mi je na putu, uveče, izletio automobil koji je pogrešno procijenio koliko sam udaljena, pa je htio da pretekne kamion. U trenu, onom kad ti je refleks brži od mozga, skrenula u njivu pored puta.
Sestri i meni nije bilo ništa. Samo mi je srce tuklo kao ludo. Tek kasnije te večeri shvatila sam koliko smo bile blizu kraja. Da, dragi vozaču, tada sam shvatila da sam i ja tako nemarno nekom izletjela. Zašto? Jer me je možda nervirao kamion koji se pun žita vukao ispred mene.
Da, dragi vozaču, shvatila sam da ipak nije važno da li ću da kasnim 15-ak minuta. Važno je da stignem. Zdrava i čitava.
Zato, dragi moj vozaču, pazi slijedeći put kad sjedneš za volan.
Sačuvaj svoj život. Imaš samo jedan.
Veži pojas. Ne vozi ako si popio.
Ne kuckaj poruke dok mijenjaš brzine.
Nečija sestra, brat, otac, majka imaju samo jedan život.
/RTS/
