Dužina trajanja: 117 minuta
Godina/država: 2019/Rusija
Žanr: ratni, drama
Režija: Igor Kopylov
Scenarij: Vyacheslav Kondratev, Igor Kopylov
Glumci: Sergey Zharkov, Ivan Batarev, Oleg Gayanov
IMDb ocena: 5,9
Nakon više meseci nemilosrdne borbe vojnici Crvene armije uspevaju da zauzmu selo Ovsyannikovo, uz ogromne gubitke. Ukopavaju se i spremaju za nemački protivnapad. Dok čekaju pomoć u ljudstvu, oružju i hrani, dobijaju naređenje da položaj drže bez obzira na cenu. Komandant čete suočiće se sa moralnom dilemom da li da posluša naređenje i žrtvuje svoje ljude ili se povuče i završi na vojnom sudu.
U Rusiji ne može da prođe ni jedna godina a da se ne snimi barem jedan film o Velikom otadžbinskom ratu. Kada uzmemo u obzir koliku je žrtvu podnela Rusija da oslobodi svet od nacizma, onda i ne čudi ovako nešto.
Nakon kontraofanzive Crvene armije (decembar, 1941) i povlačenja, nemačke trupe se ukopavaju i pozicioniraju 150 kilometara od Moskve. U reonu Ržev-Vjazma. Rževska bitka imala je zadatak da uništi osnovne snage nemačke grupe armije Centar. Operacije su trajale u periodu od 8. 1. 1942. do 31. 3. 1943. godine, što je jako dug period. Za vreme trajanja ovih napada iz stroja je izbačeno više od milion vojnika Crvene armije. Ove bitke su jedne od najkrvavijih bitaka u istoriji pa je još poznata i kao „Rževska mašina za mlevenje mesa“. Razlog zašto se o njoj jako malo zna i govori je taj što je konačna ofanziva krenula uporedo sa bitkom za Staljingrad, koja je završila uspešno i napravila prekretnicu Drugog svetskog rata, a Ržev bacila u senku.
Film počinje nemilosrdnim jurišom vojnika Crvene armije, bez artiljerijske i avionske podrške, na dobro utvrđene nacističke položaje, praćeni snažnom mitraljeskom i artiljerijskom paljbom. Bez obzira na jak otpor i velike gubitke uspevaju da dođu do rovova, gde ih u stvari tek čeka prava bitka. Tu počinje borba prsa u prsa. Kao oružje se ne koriste samo puške, već bajoneti, noževi, lopate i pesnice.
Scena juriša odaje jak utisak želje za oslobađanjem zemlje od okupatora i slobodom, jer većina njih zna da će na tom putu pasti već na prvom koraku. Kao što pesma kaže „neodlučnost jednog za sve bi bila kobna“, zato kao jedan ustaju i jurišaju napred. A kada padne mrtav gleda da to bude na korist svojih saboraca i da posluži kao most na prepreci na kojoj je on poklekao. Ovo nam dočarava scena kada vojnik umire i pada na bodljikavu žicu, a njegovi saborci preko njega prelaze i napreduju ka cilju. Sama rovovska borba je prikazana na brutalan i krajnje realan način, tako da uspevamo da doživimo tu strahotu. Takođe i njene posledice nakon zauzimanja koje ostaju na mladim vojnicima.
Ostavši samo sa trećinom ljudstva u svojim redovima, komandir traži popunu redova, ali dobiće najgori mogući odgovor – sa tim što ima neka zadrži selo pod svaku cenu, u suprotnom ide na vojni sud. Dok vlada zatišje upoznajemo likove i njihove životne priče. Iz tih priča ako ih pažljivo slušamo možemo da vidimo razliku u ruskom i sovjetskom načinu vaspitanja, razmišljanja i osećanjima prema drugim ljudima. Razliku u rasuđivanju bitnog od nebitnog, preko slepog provođenja krajnje bizarnih naređenja koja utiču na sam moral ljudi, do onih koje odlikuju velike ljude koji misle svojom glavom i znaju da izvrše najteži zadatak onda kada je to potrebno jer znaju da se cena slobode plaća krvlju. I zato ne žaleći svoj život kreću prvi kao primer, a njegovi saborci ga slede bez naredbe “za mnom”.
„Topovsko meso, olovni vojnici
ovo polje je tabla, mi figure u igri.“
“Olovni vojnici” Beogradski sindikat
Pratite ”Micro mrežu”:
