Dužina trajanja: 97 minuta
Godina/država: 2014/Australija
Žanr: triler, sci-fi
Režija: Michael i Peter Spierig
Scenarij: Robert A. Heinlein, Michael i Peter Spierig
Glumci: Ethan Hawke, Sarah Snook, Noah Taylor, Fraye Stafford
IMDb ocena: 7,5
Predestination je australijski naučno-fantastični film iz 2014. godine. Ovo je jedan od onih filmova čiju radnju nije moguće ispričati da bi nekog zainteresovali da ga pogleda, ali ne iz razloga jer je komplikovana, već bi morali da otkrijete veliki broj detalja. Onima koji vole putovanja kroz vreme, neobične i paradoksalne priče toplo ga preporučujem.
Film prati bezimenog vremenskog agenta (Ethan Hawke) koji putuje u prošlost da bi sprečio pogibije velikog broja ljudi u raznim nesrećama. Iako uspešan u svom poslu, kroz karijeru mu izmiče jedan zločinac Frizl Bomberom. Opsednut njim, kreće u svoju poslednju misiju da ga uhvati. Kršeći protokol svoje super tajne organizacije povlači radikalan potez i angažuje sasvim „slučajnog“ prolaznika.
Ako ste mislili da je ovo tipičan film o putovanju kroz vreme sa mnogo specijalnih efekata, super mašina, dugmića onda ste pogrešili. Tome nema ni traga, što je potpuno opravdano iz više razloga. Budžet samog filma je iznosio oko 5 miliona dolara, putovanje kroz vreme nije u prvom planu da to izgleda spektakularno, već je potpuno jednostavno. Nekako se više bazira na podtemu ljubavi, osećanja, pripadnosti-odbačenosti. Kako je to biti drugačiji i ne uklapati se u norme savremenog društva. Pošto je veći deo filma smešten u 70. godine prošlog veka, kostimi i interijer su urađeni veoma dobro, kao i druge scene vraćanja u još dalju prošlost.
Glavnu ulogu tumači već spomenuti Ethan Hawke, koji je standardno dobar u svojim ulogama – ni previše dobar ni previše loš, taman onoliko koliko treba. Sarah Snook je svojom sjajnom glumom njega i nje zasenila Ethana.
Priča filma je originalna, zanimljiva i puna paradoksa. Kada se film završi publika će biti podeljena na one kojima se film neće svideti i oni koji će malo da razmisle o filmu i možda se odluče da ga pogledaju još jednom u slučaju da su neki bitan detalj propustili.
Ono što je meni ostalo u fokusu je taj paradoks, šta bi bilo da se nešto od tih događaja i tim redom nije dogodio? Šta je uopšte sadašnjost, šta prošlost a šta budućnost? Kako je to sve moguće ako ista ta prošlost nije postojala bez da se umešala budućnost ili čak sadašnjost?
Ipak jedno je sigurno, svoj sud o filmu možete dati tek kada ga pogledate.
Pratite ”Micro mrežu”:
