U današnjem Nedeljnom filmskom kutku zavirićemo u svet Vikinga. Pratićemo put osvete mladog princa Amletha. Još dok je bio dete oca, kralja Aurvandila, je ubio njegov stric i oteo mu majku i oženio se sa njim. Dočekavši pravi trenutak Amleth kreće da održi svoje obećanje.
Režiju potpisuje Robert Eggers (Svetionik, Veštica) a glumačku ekipu predvode Nicole Kidman, Anya Taylor-Joy, Ethan Hawke i Willem Dafoe. Ako kojim slučajem ne prepoznati Hawka i Defoe ne brinite ništa, jer kosa, brada ih odlično skrivaju, gotovo do neprepoznatljivosti.
Još u srednjoj školi sam čitao Hamleta ali pošto je to bilo pre mnogo godina poprilično sam zaboravio na detalje, ali zato mom kolegi na ovom filmu to nije promaklo. I stvarno je film inspirisan Šekspirovom dramom Hamlet. I tek nakon ovog saznanja neke stvari su bile jasnije. Svaki događaj je najavljen, posebnim naslovom kao u knjigama, propraćen muzikom koja najavljuje tragičan događaj, poprilično jezivo. Vođen dramom, ostali smo kratki za smislenije i velike dijaloge. Uglavnom se sve svodi na poprilično prostu, ali veoma jasnu i preciznu komunikaciju koja pogađa tačno u srž. Kamera i fotografija su sjajne. Bilo da je reč o krupnom (prilikom bitnih detalja i monologa filma) ili širokom planu. Posebno bih istakao ovaj drugi jer scene borbe nisu seckane, a ugao snimanja i montaža su sjajno dočarali borbe, koje su opet priča za sebe jer su dobro osmišljene a glumci dobro odradili svoj posao. Priroda je isto tako sjajna i gotovo svakom kadru se može diviti.
Kostimografija nam daje sjajan uvid u način oblačenja ljudi tog vremena, bilo da su bogato obučeni poput kraljeva ili tek oskudno kao robovi. Da je Eggers sjajan režiser i da je ovo film sa mnogo detalja govori i igranje sa svetlom. Ovde vam jedna vatra neće osvetliti celu prostoriju, a još manje celu poljanu, već samo onoliko kao u stvarnosti. Što je dovoljno, jer na taj način saznajemo ono što je na svetlu, a sve ono što mrak skriva ostaje jedna velika nepoznanica. Posebno bih istakao razgovor Amletha sa njegovom majkom kraljicom Gudrun, kojoj je pola lica na svetlosti a druga polovina prekrivena tamom, sve do trenutka dok cela istina ne izađe na svetlo baš kao i ona sama.
Pošto je ovo ipak Hamlet prikazan kroz svet Vikinga, brutalnosti, surovosti i magije ne manjka.
Brutalnost i surovost se prikazane kroz Amlethov odgoj, borbe i postupanje sa robovima. Gde nema mesta slabima i samo najjači opstaju. Dok nam magija daje uvid u njihove običaje i verovanje. Što je u nekim slučajevima bizarno i poprilično jezivo, pa čak i previše. Često u trenucima vizija nismo svesni da li je to bila neka halucinacija ili stvarnost.
Bez ljubavi ne ide ništa pa tako ni ovaj film. A kako bi i bilo kada su vam tu Nicol i Anya. Bez obzira koliko bili (Vikinzi) surovi i bezosećajni, na ljubav nisu imuni. To će biti dovoljno da makar na trenutak skrenu sa svog zacrtanog puta i pokušaju se voditi srcem a ne onim što su im očevi usadili u glave još kao deci.
Tehnički gledano (kamera, muzika, montaža), glumci, kostimografija, lokacija snimanja, Hamlet sve to kada se spoji dobijete jako dobar film.
Pratite ”Micro mrežu”:
