Originalni naziv: Squid game
Dužina trajanja: 9 epizoda
Godina/država: 2021/Južna Koreja
Žanr: akcija, drama, misterija
Režija: Hwang Dong-hyuk
Scenarij: Hwang Dong-hyuk
Glumci: Lee Jung-jae, Park Hae-soo, Greg Chun
IMDb ocena: 8,2
Nova južnokorejska serija Igra lignje, za veoma kratko vreme osvojila je svet. Za samo tri nedelje prikazivanja pogledalo ju je preko 111 miliona ljudi. U 94 zemlje širom sveta zauzela je prvo mesto na streaming servisu i tako postala najgledanije Netflixova serija svih vremena.
Serija prati grupu od 456 ljudi, koji su pomno odabrani da učestvuju u igranju dečijih igara i da se bore za nagradu od 45,6 milijardi vona. Ono što je svima zajedničko je to što se nazale u velikim dugovima i bezizlaznim situacijama. Za razliku od dečijih pravila gde su najteže posledice izbacivanje iz igre, ovde se greške plaćaju životom.
Iako je scenario napisan 2008. godine, Hwang nije uspeo da pronađe producenta za seriju. Tek je 2019. godine Netflix pristao na saradnju. Što nam govori koliko se svet promenio za svega 11 godina.
Kroz seriju upoznajemo nekolicinu takmičara i njihov život pre igara i tokom samih igara. Ono što je velikoj većini zajedničko je to što su loši ljudi, prevaranti, probisveti, a ipak se svako od njih razlikuje po tome zbog čega i koje granice je spreman da pređe. Tokom njihovog boravka i igranja saznaćemo od čega su „napravljeni“. Često ćemo viđati da osobe nisu onu za šta se izdaju i kako se prikazuju na prvi pogled. Često ćemo videti preokrete kako u ponašanju tako i u odlučivanju a samim tim i šta znači borba za goli život.
Pravila igre su takva da se svaka greška plaća životom, a za svaki izgubljen život novac se sleva u zajedničku kasu koju osvaja pobednik. Da bi imali veće šanse da prežive a samim tim i da pobede takmičari se udružuju u grupe, parove. Iako u moru loših ljudi, na povšrinu će uspeti da isplivaju i oni manje loše i da na neki način budu antiheroji ove cele morbidne igre. Cela ova organizacija je tajna, i igru vode uniformisani čuvari koji nose kombinezone sa maskama na glavi. Njihova hijerarhija je označena znakom krug, trokut i kvadrat (od najnižeg do najvišeg) a celom igrom rukovodi osoba koju oslovljavaju sa Frontman. Dodatnu notu misteorioznosti, straha i neljudskog pored silnih hladnokrvnih ubistava im daje i to što su čuvari uvek sa maskama i lica im se nikada ne vide, tako da imamo osećaj kao da su roboti. Da su takmičari pretstavljeni samo kao oruđe za igru, potrošni materijal, rekvizit za zabavu a ne kao živa bića govori i to što im se organizator uvek obraća po njihovom broju kojeg nose a ne njihovom imenu.
Kao što sportisti igraju fudbal, košarku, tenis zbog nas gledaoca, navijača, tako se i ova igra igra zbog gledalaca. Ali to nisu bili kakvi gledaoci. To su ljudi koji imaju sve i više im ništa ne pretstavlja zadovoljstvo u životu pa uzbuđenje traže na ovakve bizarne načine.
Lik mladog policajca koga potraga za nestalim bratom dovodi do ove organizacije je možda, iako sporedni dođagaj, i najzanimljiviji i najnapetiji deo serije. On uspeva da se ubaci u njihove redove i da krene u istraživanje. Sama ta njegova potraga i pokušaj prilagođavanja strogim pravilima nam daje potpuni uvid u kompleksnost ove organizacije kao i to da su iza svega samo obični ljudi.
Iako je serija osvojila svet, ona nije ništa posebno. Dosta stvari je predvidivo, a ostavljena je i mogućnost za nastavak. Samim tim što pre samo 11 godina niko nije hteo da otkupi prava za ovako morbidnu i bolesnu seriju, a danas je već osvojila svet govori nam gde se to mi nalazimo, koliko smo otupeli i kakve nam stvari postaju svakodnevnica i društveni prihvatljive.
Najtrašnije od svega je to što u stvarnosti nismo daleko od ovoga. Jaz između bogatih i siromašnih je sve veći, a ljudskost sve manja. Moje pitanje za kraj, mislite li da ovako nešto ili slično postoji u stvarnom svetu?
Pratite ”Micro mrežu”:
