Originalni naziv: Apocalypse Now
Dužina trajanja: 153 minute
Godina/država: 1979/SAD
Budžet: 31,5 miliona
Zarada: 150 miliona
Režija: Fancis Ford Coppola
Scenarij: John Milius, Francis Coppola
Glumci: Marlon Brando, Robert Duval, Martin Sheen, Frederic Forres, Larry Fischburne, Harrison Ford
IMBd ocena: 8,4
Kapetan Vilard (Martin Šin) dobija misiju od američke vojske koja službeno ne postoji i nikada se nije desila. Njegov zadatak je da pronađe i ubije odmetnutog poručnika Valtera E. Kurtza (Marlon Brando) optuženog za ubistva i njegove monstruozne metode. On se nalazi negde u neutralnoj Kambodži i na čelu je domorodačkog plemena koje ga gleda kao Boga. Vilard na misiju kreće uzvodno rekom Nung, patrolnim čamcom sa četvoročlanom posadom.
Film je delimično baziran na romanu Džozefa Konrada, Srce Tame iz 1899. godine. S tim što je radnja, umesto u Kongu u 19. veku, smeštena u vreme Vijetnamskog rata. Film važi za jedan od klasika u filmskoj industriji i mnogi ga smatraju za najbolji film ikada snimljen. Nominovan je za osam oskara a osvojio ih je dva – za najbolju kinematografiju i najbolji zvuk. Film je 2000. godine Kongresna biblioteka izabrala za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru kao kulturno, istorijski ili estetski značajan.
Iz pasusa iznad da se naslutiti da ovo ne može da bude samo još jedan film o Vijetnamskom ratu. Što on ustvari i nije, ovo je jedan univerzalni antiratni film o bilo kojem ratu. O potpunom besmislu rata i njegovim posledicama na psihičko stanje čoveka.
Jedan od filmova koje bi svako morao da pogleda sa velikom pažnjom i razumevanjem, čak i nekoliko puta. Jedina mana ovog filma je ta što traje preko 3 sata i radnja mu se sporo odvija. Film je pun monologa, od kojih svaki ima neko dublje značenje i ni jedna reč nije izgovorena bez razloga. Teško je reći šta je bolje montaža, scenario, muzika ili gluma. Jednostavno sve je na svom mestu i dovoljno je samo reći remek delo.
Već na samom početku glavni protagonist filma Vilard se suočava sa svojim košmarima koje vuče iz rata. Dok se opija u jeftinoj hotelskoj sobi pokušavajući sve da zaboravi, slušamo (čitamo) njegove najdublje i najstrašnije misli koje nikome ne govorimo. Kako to da kada je kući želi što pre da se vrati nazad u rat, a kada je u Vijetnamu želi što pre da se vrati kući. Izlaz traži u piću ili novoj misiji. Sjajan prikaz kako vojnik, koji je prošao i preživeo pakao rata, ne ume više da se ponaša normalno i uklopi u svakodnevnicu života, beži u neki vid poroka pokušavajući da zaboravi i pobegne od realnosti barem na tren.
Plovidba uz reku Nung, simbolično prikazuje pakao rata. Što se više ide uzvodno tako UŽAS rata postaje sve veći dok ih na samom kraju puta čeka niko drugi do sam đavo. Na samom početku plovidbe na scenu stupa maestralni Robert Duval u ulozi ludog potpukovnika Kilgora zapovednika eskadrile jurišnih helikoptera.
On ne ledi krv u žilama samo zvukom svojih moćnih helikoptera već i muzikom od koje njegovi neprijatelji zaziru. Pušta im nikog drugog do Richarda Wagnera i Ride of the Valkyries, koja se sjajno uklapa u ovu scenu borbe i onoga što sledi. Svi znamo ko je bio veliki obožavalac Wagnera i njegovog stvaralaštva. Iako je minutaža u kojoj se pojavljuje Duval jako mala, uspeo je da zaseni sve one koji su se pojavili u njegovom delu filma. Od prve do poslednje sekunde u filmu dominira ne samo glumom već i svojim monolozima. U jednom od njih izgovara svoju čuveni rečenicu: „I love the smell of napalm in the morning.”
Vilard zajedno sa svojom posadom nastavlja dalje sa plovidbom rekom Nung, gde se susreće sa novim UŽASOM rata. Na tom putu susrešće vojnike koji ratuju sami, bez svojih nadređenih. Poput zombija, bez emocija, izgubljenih i praznih pogleda, u nesvesnom stanju, pod uticajem narkotika, napola ludi i već toliko istrenirani da udaljenost svog neprijatelja određuju na osnovu sluha.
Francuze izgubljene u vremenu i prostoru koji pričaju svoju priču, pokušavajući da žive svoj način života daleko od kuće. Mostove koji jedni prave a drugi ruše, i sve tako iznova i iznova, da bi neko od generala daleko na sigurnom za svojim velikim hrastovim stolom, u zgradi od betona u obliku od petougla, mogao reći da je put prohodan. Tu su nezaobilazni i oni koji žele da zarade u svakoj situaciji, pa čak i u ovoj. Pa sve do rutinske kontrole čamca koja kreće po zlu, gde su živci napeti kao strune i svakog trenutka mogu da puknu..
Kada Vilard napokon dođe do odredišta samog pakla i s nestrpljenjem čekate da vidite kako izgleda sam đavo, Kurtz, od čije pomisli vam već više od dva sata neka nelagoda i jeza prolazi niz leđa pa sve do nožnih prstiju, režiser vam to ne dopušta odmah. Scene u kojima se pojavljuje na početku mu uvek skrivaju lice i daju jednu notu misterioznosti i ne dozvoljava da ga vidimo i donesemo bilo kakvo mišljenje pre vremena.
Dok priča svoju priču i otkriva svoje razloge i donosi nam objašnjenja za njegove postupke, tako se otkriva i njegovo lice. Postepeno dobijamo uvid u njegov lik i delo. Kada se lik Kurtza pokaže u celini sledi razočarenje barem na trenutak, jer to nije nikakvo čudovište sa rogovima, tri para očiju, repom, iskrzanim krilima i trozupcem u ruci, ne, to je samo običan čovek poput mene ili vas, od krvi i mesa. Jedan od onih koje svaki dan srećete, na poslu, gradskom prevozu, na ulici koga ne primećujete i ne slutite da je odgovoran za brojna nedela. Dobro maskirani đavo, koji vam se šeta ispred nosa, a ne vidite ga. Zastrašujuće zar ne? Poručnika Kurtza glumi još jedan sjajan glumac, Marlon Brando. Njegova gluma, monolozi su za školske udžbenike. Monolog o pužu koji klizi po oštrici noža, o vakcinaciji afričke dece, objašnjenje horora vas ostavlja bez daha i zadaju vam zadatke da dobro promislite o njima. Reč UŽAS je reč koja je izgovorena najviše puta u filmu. Najčešće za one stvari koje se ne mogu opisati ili jednostavno ne smeju prevaliti preko usana, završavale bi sa bolnom grimasom na licu i sa UŽAS. Čak i za ljude kakav je bio Kurtz, koji je prošao i radio sve i svašta, neke stvari ne smeju biti izgovorene. Sve scene su gotovo u tami, polumraku ili mraku, baš kao i sama duša poručnika Kurtza, koji nakon preživelog horora rata traži samo jedan mogući izlaz.
Poručnik Kurtz nije tamo neki običan vojnik koji je izgubio kompas, on je jedan od najboljih. Njegov dosije je besprekoran. Pohvale, ordenje, razne zasluge. Čovek koji je planiran za sami vrh Američke vojske, neko na koga se računalo. Što daje još veću težinu samoj priči, šta rat i ratni UŽAS, može da uradi jednoj tako jakoj ličnosti, da ga izludi i postane monstrum, koji čini razna nedela, od kojih zaziru i oni koji su videli mnogo toga.
UŽAS. UŽAS…
Pratite ”Micro mrežu”:
