Druga sezona Vešca samo je potvrdila ono što sam već znao na kraju prve, ali sam joj hteo dati još jednu šansu. Upravo zbog kompleksnosti same knjige i teškoće da se to sve upakuje u seriju i da bude razumnjivo onima koji nisu čitali knjige.
Za mene koji sam pročitao knjige, serija je čisti promašaj. Već u prvoj sezoni, a i druga je to samo potrvrdila, vidno je da će radnja da odudara od one u knjigama. Tako su neki likovi dobili na značaju i stavljeni u prvi plan, dok su pak drugi zapostavljeni a imaju mnogo više značaja u samim knjigama. Baš kao i sam tok radnje, gde jednu od najbitnijih činjenica saznajamo u drugoj sezoni i neke stvari postaju jasnije, dok mi koji smo čitali morali čekati gotovo sam kraj zadnje knjige. Ove stvari smetaju meni koji sam čitao knjige, ali ako ovo izostavim i dalje je serija jako loša.
Za ovakvu seriju od koje se očekuje mnogo izbor glumaca je katastrofa. Baš kao i kostimografija. Počevši od glavnog glumca Henry Cavilla. Dok gledamo kako glumi Geralta imam osećaj da se smara. U svakom razgovoru dok sluša svog sagovornika odaje mi utisak da mu je dosadno, tapka nogom, da ima ručni sat pogledao bi u njega odavno i dao do znanja da se priča skrati. Onda kada sagovornik završi sa izlaganjem, pogleda ga spojenih obrva, sa licem koje samo što se ne istopi, cvokne, prevrne očima i tek onda odgovori ili pristane na vaš zahtev u fazonu: „Hajde, de uradiću samo prestani da mi dosađuješ.“
Kad neko spomene vilenjake prvo što me na njih asocira je lepota. Uvek su prikazivani kao neka viša bića, lepša, jača, pametnija, naprednija, neko kome se divite. Do ove serije ružnijih i smešnijih vilenjaka nisam video. Uši.. ne samo da su ogromne, nego više liče na neke goblinske nego vilenjačke.
Kasting za patuljke kao da je radio Johnny Knoxville. Više su komični i nakaradni nego što ih shvatamo ozbiljno. Što zbog izgleda a i samih borbi u kojima učestvuju. Žal je još veća jer danas pored svih tih profi šminkera ove dve rase izgledaju katastrofa.
Kahir, Triss Merigold, Neneke, Ciri, Fringila Vigo, Vesimir su definitivno najveći promašaji u seriji. Što zbog glume, samog izgleda i značaja koji im je dan ili je izostao. Jedina dva lika koja mi se sviđaju i donekle se uklapaju u moju sliku istih su Dijkstra (nemilosrdan, zastrašujuć, lukav) i Yennefer (jedina deluje simpatično i gluma joj je dobra).
Na stranu to što se ne uklapaju u svoje originalne likove jer ipak je ovo adaptacija i postoji sloboda u tumačenju istih. Najveći problem je u tome što Netflix uporno promoviše jednakost (zastupljenost svih rasa, narodnosti) koja izbija u prvi plan dok je sve ostalo manje bitno.
Same scene borbe su isto tako loše. Pogotovo kada su u pitanju vešci, jer ipak su oni neka elita, tako da sam od njih očekivao mnogo više. Oni se ovde ipak mnogo više oslanjaju na svoje znakove nego na mačevanje. Za sada najbolja scena borbe i meni najsvetliji moment serije je borba na pijaci između Geralta i Renfri i njene bande. Mislim da je trebalo biti mnogo više ovakvih scena.
Kada se sve oduzme i sabere rezultat je u debelom minisu. Ono što mi nije jasno zašto nešto menjati kada imate super podlogu na kojoj možete da stvarate? Jer ako pogledamo Gospodar prstenova, filmovi su odlični (17 oskara) jer su pratili radnju iz knjiga, uz sitne izmene da bi se moglo prikazati na filmskom platnu. Igra prestola sve je bilo dobro dok su imali knjige da snimaju po njima, a kada su morali sami da smisle kraj svi znamo šta je bilo. Onda se pitam zašto kada imaš nešto dobro postoji potreba da se to učini lošim?
Pratite ”Micro mrežu”:
