Danas je 1. maj – praznik rada i radnika. Dan na koji se ljudi opuštaju uz roštilj, pivo i muziku po izboru, bilo negdje u prirodu, bilo kod svoje kuće. No, s obzirom na položaj radnika ne samo u našem društvu, nego i u čitavom svijetu, imaju li radnici razloga za slavlje i opuštanje?
Po svemu sudeći nemaju, nemaju ni motiva kao nekada. Ne pjeva se Internacionala, ne uzvikuje se “svoj bijedi sutra će biti kraj”, nema ni one “ko trudom sve na svijetu stvara, sam nek’ zgazi vraga svog”. Još u 19. vijeku kada je nastala Internacionala radnici su znali da moraju da se bore za sebe. Danas je to malo drukčije, vremena se mijenjaju. Nikad teže nije bilo biti radnik, a nikad se manje taj radnik nije borio za svoja prava.
Možda je Internacionala uradila svoje, i sada je era kako kaže u pjesmi “pljačkaša krvi i znoja”. Prvi maj je stigao, dok slavite možda se možete zapitati ko vama krade krv i znoj, ako ne nađete odgovor, nazdravite i “navalite” na frišak roštilj. A socijaldemokratija, pravda i jednakost danas mogu biti u drugom planu, jer ionako ne postoje više.
Pratite ”Micro mrežu”:
