U ovom tekstu govorićemo o pravima studenata koji studiraju u zemljama Evropske unije. Studentska prava u EU nisu ograničena samo na akademske slobode i mobilnost, već uključuju i pristup raznim socijalnim i praktičnim benefitima tokom studiranja. Ukazaćemo na neke od najznačajnijih prava, kao i njihove specifičnosti.
Pravo na slobodu kretanja i pristup obrazovanju u drugoj državi članici
Pravo studenata na slobodno kretanje unutar Evropske unije i upis na visokoškolske ustanove u drugim državama članicama proizilazi iz člana 21. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU), kojim se svim građanima EU garantuje sloboda boravka i kretanja. Ovo pravo je dodatno precizirano kroz Direktivu 2004/38/EC, koja omogućava studentima iz jedne države članice da se upišu na studije u drugoj, pod uslovima da imaju zdravstveno osiguranje i dovoljno finansijskih sredstava za život tokom studija. U praksi, ovo znači da student iz, na primjer, Italije koji želi da studira u Austriji ne može biti diskriminisan pri upisu niti plaćati više školarine od domaćih studenata. Države članice su obavezne da ovim studentima priznaju boravišni status sve dok su upisani na studije.
Mobilnost, akademsko priznavanje i program Erasmus+
Jedan od najvažnijih aspekata studentskih prava u EU jeste pravo na akademsku mobilnost i priznavanje stečenih znanja. Ova prava proizilaze iz Bolonja deklaracije (1999) i razvoja Evropskog prostora visokog obrazovanja (EHEA), a konkretno su operacionalizovana kroz Regulativu (EU) 2021/817 kojom je ustanovljen Erasmus+ program. Kroz ovaj program, studentima se omogućava da jedan ili više semestara provedu na studijama u inostranstvu, uz obavezu njihove matične ustanove da im priznaje ostvarene ECTS kredite. Ovo znači da studenti ne samo da imaju pravo da dio svog obrazovanja obave u drugoj državi članici, već da im visokoškolske institucije ne smiju onemogućiti napredovanje zbog mobilnosti. Erasmus+ takođe pruža finansijsku podršku u vidu stipendija i dodataka, što dodatno podupire jednak pristup ovoj formi obrazovne integracije u okviru EU.
Pravo na pristup studentskim servisima i socijalnim beneficijama
Studentska prava u EU nisu ograničena samo na akademske slobode i mobilnost, već uključuju i pristup raznim socijalnim i praktičnim benefitima tokom studiranja. Preporuka Saveta EU 2011/C 191/01 o mobilnosti mladih poziva države članice da studentima koji studiraju van matične zemlje obezbijede jednak pristup smještaju, zdravstvenoj zaštiti, prevozu i studentskim servisima kao domaćim studentima. Iako pravno neobavezujuća, ova preporuka se u većini zemalja članica reflektovala u nacionalnim zakonima – poput austrijskog Studierendenförderungsgesetz-a, koji pod određenim uslovima omogućava i stranim studentima iz EU da apliciraju za državne stipendije ili socijalnu pomoć.
U praksi, studenti iz drugih zemalja EU često imaju pravo na značajne pogodnosti poput subvencionisanog javnog prevoza (npr. Wiener Linien godišnja studentska karta), obroka u menzama po nižim cenama, pristupa državnim i univerzitetskim smještajnim kapacitetima i savjetodavnim službama. Na primjer, u Austriji svi studenti, uključujući strane, automatski postaju članovi Österreichische Hochschüler_innenschaft (ÖH), zvaničnog studentskog tijela koje nudi besplatnu pravnu pomoć, psihološko savjetovanje, organizuje kulturne i edukativne aktivnosti, ali i zastupa studentska prava pred državnim organima
Pravo na studentsku participaciju i udruživanje
Jedno od temeljnih studentskih prava u EU jeste pravo na učestvovanje u donošenju odluka koje ih se tiču, kao i pravo na udruživanje u studentske organizacije. Ovo pravo je implicitno podržano kroz član 12. Povelje o osnovnim pravima EU koji garantuje slobodu okupljanja i udruživanja, uključujući osnivanje studentskih tijela. Na supranacionalnom nivou, European Students’ Union (ESU) djeluje kao krovna organizacija koja okuplja više od 45 nacionalnih studentskih unija iz preko 40 zemalja, te aktivno sarađuje s Evropskom komisijom, Savjetom Evrope i UNESCO-om u izradi obrazovnih politika.
Učešće studenata u akademskim senatima, univerzitetskim savjetima, pa čak i ministarstvima obrazovanja, omogućava im da utiču na kreiranje obrazovne politike i zaštitu svojih interesa. Ovo pravo na reprezentaciju nije samo simbolično, već je pravno zasnovano i često obavezno po zakonima o visokom obrazovanju država članica.
