Čuvena rečenica ”Poslije bitke svi su generali”, danas je ponovo doživjela svoj vrhunac.
Kada treba da se bordi, bodrimo mi, ali kada je potrebno na nekoga osuti paljbu tu smo sigurno broj jedan. Zašto?
Zašto kada su upravo ovi momci za samo nekoliko godina donijeli toliku radost u vaše domove?
Zašto kada ovi ljudi bez premca ginu za svoj grb i svoju zemlju protiv koga god da igraju?
Zašto bar na trenutak ”ne izostavite” taj odvratni tipični balkanski mentalitet?
Zašto jednostavno ne budete bar malo tolerantni?
Zašto vam suze Bogdana Bogdanovića, a danas i ostalih košarkaša ne govore dovoljno?
“Težak poraz… Želim da se izvinim našim ljudima i zemlji koja je verovala u nas. Imali smo veoma dobar tim, ali znate kako je – ovakav tip turnira ne znači ništa. Možda smo bolji tim od Argentine, ali oni su nam pokazali i želeli su ovu pobedu više od nas u ovom trenutku. Nismo bili spremni za ovaj meč, pre svega psihički. Ja posebno i zato preuzimam odgovornost. Jesmo tim, ali ja sam jedan od lidera… Moram reći igrao sam kao govno, a oni su zaslužili ovu pobedu. Ono što mogu reći za nas jeste da smo jeb**o dobra grupa momaka i nismo izgubili jer za sebe mislimo da smo arogantni, da smo nešto posebno, ali nismo bili psihički spremni za ovaj meč. Mogu da pričam satima, ali ovaj poraz je jako težak… Opet, ima važnijih stvari od košarke i opet moram reći da smo dobra grupa momaka, hteli smo ovo da pobedimo, ali pokušali smo da pobedimo na pogrešan način”.
Dragi profesore kome i za šta se izvinjavaš? Oni koji su vjerovali u vas, vjeruju i dalje. Vjerovaće uvijek. A oni koji ne, njima nema potrebe da se izvinjavaš, ni ti, ni bilo ko drugi. Njima se ne izvinjavaju ni uži članovi porodice, a to je ono što boli. Ne izvinjavaju se ni oni što bi trebalo da nas ”vode” u bolje sutra. Zapravo, ko se danas još kome izvinjava?
Ti da, jer ti si ono što ću i djeci govoriti. Borac na terenu i van njega, ratnik koji štiti svoje i u dobru i u zlu. Profesor!
Opet, kao što i sam kažeš ima puno važnijih stvari od košarke. Ima! Shvatite ljudi da ima! I zato ti što ovo čitaš, probaj bar na trenutak da ne osuđuješ, ne pljuješ što je naše, a i što nije, ne vrijeđaš, omalovažavaš, uništavaš ono do čega je vjerujem i tebi jako stalo.
