Film „Šljiva u novembru“ banjalučkih autorki Tajane Dedić Starović i Ene Mitrovske biće predstavljen na „Star Film festivalu“ u Sisku koji počinje danas i traje do 31. avgusta.
Do sada su se predstavile na nekoliko mjesta u državi i regionu, kao i na nekoliko internacionalnih festivala. Sa Tajanom smo razgovarali o nastanku njihovog filma, te o formi kratkog filma uopšte.
Kako je nastao vaš kratki film, čime ste bile inspirisane i zašto naziv „Šljiva u novembru“?
Ideja za film je nastala potpuno spontano. Ena i ja smo razmjenjivale ideje jedna sa drugom, ja sam imala ideju da pravim seriju fotografija ili kratkih video zapisa na određenu temu, a onda je planirala da piše kratke priče na sličnu temu. Na jednoj popodnevnoj kafi smo samo rekle da ćemo da probamo da snimimo film, nakon čega je sve krenulo. Najviše smo bile inspirisane ličnim iskustvima i doživljajima i realnosti, ali i iskustvima prijateljica, poznanica, sestara i slično tome jer smo shvatile da većina djevojaka u srednjim dvadesetima i ranim tridesetima prolazi kroz niz neobičnih dešavanja koja su posljedica neprihvatanja sebe u potpunosti, ispunjavanja tuđih želja i zapostavljanje sopstvenih, nakupljanje frustracija i slično tome. Naravno, ovo nije rezervisano isključivo za žene, svi prolaze kroz slične stvari, ali nekako je nama ta ženska priča u tom momentu bila bliža. Naziv je nastao poslije višemjesečnog brejnstorminga, nakon čega smo shvatile da on može da simbolizuje mnogo toga što je u vezi sa ovim našim eksperimentom, ali glavno neko objašnjenje bi bilo da šljive definitivno ne rađaju u novembru, a pošto se naša junakinja, Šljiva, tada “rodila”, simbolizuje kasno buđenje, odrastanje i slično tome.
Koliko vremena vam je bilo potrebno da uradite film i šta je bio najveći izazov?
Film smo snimili za neka dva mjeseca, a montaža je trajala oko mjesec dana, nakon čega se sve oteglo još poprilično dugo jer nismo bile zadovoljne zvukom, pa smo tražile adekvatne saradnike za to. Izazov? Sve je bio izazov. Ovo je prvi put da smo se susrele sa ovakvom umjetničkom formom, našle smo se u nebranom grožđu i ono što smo stalno pokušavale da uradimo jeste da učimo od naših saradnika, učimo kroz proces, ispravljamo greške i da damo sve od sebe da ovaj projekat ispadne ako ništa – gledljiv. Budžet nismo imale, sve je bilo na bazi dobre volje, tako da je proces bio poprilično zanimljiv i zahtijevao mnogo snalažljivosti i koncentracije.
Gdje je sve do sada vaš film prikazivan?
Imali smo premijeru u Banjaluci, Sarajevu i Zagrebu, te na festivalima FUSE u Karlovcu, Duemila30 u Milanu, te Hadžići film festival.
Kakva su Vam očekivanja od Festivala u Sisku?
Uvijek je super prikazati svoj rad na više mjesta, raznim publikama, pogotovo na mjestima gdje su u publici i ljudi iz branše. Nemamo neka posebna očekivanja, vidjećemo šta će se desiti.
Koliko kratki filmovi na našim prostorima po Vašem mišljenju dobijaju pažnje? Da li je forma kratkog filma kod nas dovoljno poznata i popularna?
Mislim da u zadnje vrijeme ljudi počinju da razvijaju nekakav odnos prema toj formi i da nisu u čudu kada čuju izraz “kratki film”. Studenti Akademije takođe rade svoje filmove koji su im obavezni u okviru zadataka, a odlično je što su određeni počeli svoje filmove da predstavljaju i javno. Tako da, neki pomak se dešava i van krugova ljudi koji se bave umjetnošću. Ono što svakako u filmskoj industriji nedostaje jeste novac jer se na našim prostorima generalno umjetnost doživljava kao luksuz.
Koliko po Vašem mišljenu mladi umjetnici generalno dobijaju podrške i pažnje danas na našim prostorima i da li mislite da je to drugačije u ostatku Evrope?
Pa mislim da jeste drugačije, tamo gdje su ljudi situiraniji, ležernije se bave i umjetnošću, lakše je prihvataju, te imaju različite mogućnosti. Mi smo ovdje stalno u “štap kanap” modu. Međutim, ono što se uvijek prepozna jeste talenat i odnos prema svom radu i to je ono što ništa drugo ne može da nadmaši.
Na čemu trenutno radite i imate li u planu još neki kratki film?
Radim na svojim standardnim fotografskim projektima, te na jednom kratkom filmu, jednom dokumentarnom i jednom spotu. Previše projekata odjednom, što usporava vrijeme realizacije, ali to je valjda sastavni deo stvaralaštva.
/Srpskainfo/
