Nedavno je objavila novi muzički album ”Čudo” i time posejala sentiment dobrog zvuka. Reči lansira direktno iz srca, a kada zapeva, na par minuta ućuti i sam Kosmos. Kontroliše kvalitet informacija koje dopiru do nje jer se predano koncentriše na svoj talenat, a gluvom uhu Srbije šapuće nežne reči jer veruje u njen oporavak. Pevljiva, verujuća i prozračna – Tijana Bogićević.
Na muzičkom polju vlada antologija profita u smislu da se veća pažnja posvećuje tržištu, novcu i ukalupljenom muzičkom proizvodu. Kako doživljavaš budućnost muzike, kako u svetu, tako i kod nas?
Moje mišljenje je uvek da dobra pesma nikad ne izlazi iz mode. Mislim da su oni ljudi koji nisu istinski u muzici i koji nisu zaista umetnici ili, ako vam je lakše, nemaju konstantnu potrebu da se kreativno izražavaju, upravo ti koji pribegavaju kalupima i kojima je jedini motiv novac. Moj cilj je da ostavim trag i da ljudima ostavim ove prelepe pesme kojima trend ne bi ni odmogao ni pomogao. Ovo je muzika koja ostaje i kojoj će se ljudi vraćati. Motiv je mnogo veći nego trenutna zarada, a to je da kad se za pedeset godina osvrne u prošlost i na 2018. godinu, ne bude sve samo u znaku rialiti zvezda i njihovih grotesknih pokušaja bavljenja muzikom, nego da se kaže – te godine je Tijana Bogićević izdala svoj kultni album “Čudo”. Dakle, nije sve bilo tako crno.
Imali smo brojne pokušaje oponašanja hiperprodukcija muzičkih formata poput: ‘’Ja imam talenat’’, ‘’Operacija trijumf’’, ‘’X faktor’’. Da li je sporan kvalitet takvih programa kod nas?
To zapravo nisu bili pokušaji oponašanja nego licence upravo tih Talent show programa i one očigledno nisu imale naročit uspeh kod nas, s obzirom da su neki imali samo po jednu ili dve sezone. S druge strane, upravo su formati koji su oponašanje, a urađeni skroz u domaćoj produkciji, postigli veliki uspeh. Dakle, sadržaj je ono što je različito i vrsta muzike koju takmičari izvode. Svaki program koji u prvi plan ističe svađe između članova žirija, grube reči, generalno senzacionalizam, umesto da to bude talenat takmičara, je po mom mišljenju sporan što se tiče kvaliteta.
Kako održavaš vitalnost svog talenta?
Živim zdravo i okružena sam divnim ljudima. Sve je u energiji. Sve! Zaista kad čovek teži ka balansu i harmoniji, onda može sve. Osećam se zaista mlađe nego ikad i spremnije nego ikad.
Poznata američka pop zvezda Pink, javno je na YouTube-u pohvalila tvoje izvođenje njene pesme “Sober”. Da li si ikada dobila veći kompliment?
To je bilo veliko iznenađenje! Magazin Glamour je organizovao tu neku seriju videa gde čuveni pevači komentarišu obrade svojih pesama. Mi smo snimili obradu pesme Sober pre osam godina, potpuno nepretenciozno. Sve smo svirali uživo i nismo očekivali da će bilo koja od tih obrada imati, evo sad već milionske preglede. Ogroman je kompliment da su uopšte nas izabrali od stotina ljudi koji su obradili upravo tu pesmu i pokazali je Pink. I naravno, kao šlag na tortu su došle njene lepe reči. Oduševila sam se!
Konstantnim promovisanjem ispraznog i vulgarnog sadržaja, društveno polje postaje neosetljivo na mračnu stranu koncepta lake zabave. Koliko zaista narod ima sluha za retko kvalitetne muzičke izvođače?
Mi imamo deficit kvalitetnih izvođača koji se zaista bave muzikom kao profesijom. Postoje talenti, ali put od talenta do ostvarivanja uspešne karijere je dug i trnovit. Pogotovo ako imate jak sistem vrednosti i ne idete za lakom zaradom. U današnje vreme sve je pitanje ‘’hajpa’’. Kao da su ljudi postali jedna velika hipnotisana gomila kojoj pažnja traje svega deset sekundi. Mnogi izvođači koji se bave iole drugačijom vrstom muzike od onoga što je “ishajpovano”, postaju potpuno demoralisani i odustaju od svega zbog toga što ne postoji apsolutno nikakav sistem podrške. Čak i oni koji u jednom trenutku bljesnu – slome im se krila. Međutim, ja ne planiram da odustanem bez obzira na to što možda narod nema sluha za kvalitet, jer sve je to trenutno. Postoji mnogo viši cilj i nešto što ima kulturnu vrednost će imati dugoročni efekat.
Koliko smo kao narod polarizovani na tradicionalno-moderno i da li opstajemo u očuvanju sopstvenog identiteta usvajajući nove vrednosti?
Mislim da je zaista najbolje sačuvati svoj identitet, a ići u korak sa vremenom i stvarati moderno društvo. Nije dobro biti ekstreman ni u čemu, a ni zadrt. Imamo mi dosta toga čime se možemo ponositi, ali uporno u prvi plan stavljamo nešto čega bi trebalo da se stidimo. Nisam pristalica teorija zavere, ali ne mogu da se otmem utisku da je ovo stanje u društvu zaista iskonstruisano od strane nekih zlih sila.
Uviđaš li problem u kulturološkim talasima koji Srbiju zapljuskuju sa zapada?
Pa ne, zato što je to sve neizbežno. Problem vidim u tome što mi se čini da smo mi majstori za to da samo najgore pokupimo od svakog talasa i još dodamo tome neki mutirani oblik. Pa tako imamo rialiti šou koji traje po godinu dana, na primer. Nije svet kriv što se mi u svemu izbahatimo.
Da li je način tvog bavljenja muzikom put kojim se ređe ide?
Ispostavilo se da jeste zato što nemamo mnogo izvođača koji bi mogli da idu sa mnom “u isti koš”.
Međutim, taj put kojim se ređe ide nije vezan za vrstu muzike koju pevam, nego na kompromise koje nisam bila spremna da pravim. Potrebno je puno truda i vere u sebe, neke ludačke energije pa pronalaziti uvek novi motiv i biti neko ko ne da na sebe i svoju profesiju. Ja sam čuvar svoje profesije. Volela bih da nas ima više!
Imaš pesak u glasu, manire i moralne principe, neisflekanu karijeru i naporan rad iza sebe. Takoreći, ti si deo nacionalnog blaga. Da li su postojali momenti kada si sumnjala u svoj talenat?
Wow! Ovo su zaista veliki komplimenti, hvala ti na tome! Nije postojao ni jedan momenat kad sam ja posumnjala u svoj talenat. I to je ono što me je uvek i držalo. Ali zato sam sumnjala u sve ostalo… U to da ću ikad uspeti da završim album, u to da će radio stanice puštati moju muziku, u to da ću imati dovoljno snage da sve to izguram, da će postojati dovoljno publike za moju muziku. Ali nikad nisam sumnjala u to da je ovo što radim ispravno. I bila sam u pravu!
U fluidnom prostoru kao što je internet, mnoge estradne ličnosti su medijska kreacija. Bez performansa, stilista, koreografa, oni su samo prosek koji je ubedio druge u svoju nadprosečnost. Da li bi pažnja bila preusmerena na istinske talente ukoliko bi postojalo oštrije kritičko mišljenje publike?
Upravo je to ono što sam malopre pomenula, a to je taj hajp koji se stvori oko nekoga i ubedi ljude kako “car ima odelo”.
Moramo naravno razumeti da je sve ovo što si nabrojala nešto bez čega niko ne može biti natprosečan. Koliko god ja bila kvalitetna kao umetnik, potrebno je sve to i upakovati i prezentovati ljudima na način koji se slaže uz moju muziku i uz poruku koju publici šaljem.
Publika neće imati oštrije kritičko mišljenje i to je u redu. Uredništvo medija bi trebalo da ima oštrije kritičko mišljenje, jer ono što se danas servira je zaista dotaklo dno. Gomila je hipnotisana, i sve je otišlo u pogrešnom smeru.
Jedno vreme je na televiziji Pink emisiju vodila poznata starleta Maca Diskrecija. U emisiji su redovni gosti bili ljudi ometeni u razvoju, a tema je bila pornografski orijentisana. Kako komentarišeš ovaj fenomen?
Nisam upoznata sa tim i žao mi je što sam za to uopšte i saznala! Moj komentar je ovde suvišan.
Da li je komično to što neprestano kao nacija nastojimo da dokazujemo ne samo da pripadamo svetu, već da smo mi svet?
Jedna od stvari koje čovek nauči kad se odseli iz Srbije je da tad zaista upozna sebe i svoj mentalitet.
Upoznala sam svakakve ljude raznih kultura, boja kože, socijalnih statusa, ali najviše sam postala svesna sebe i naroda iz kojeg potičem.
Mi smo jednostavno duboko povređena nacija. Mi to što se busamo radimo iz nekog straha i nemoći jer mi znamo da nas je svet već odavno prešišao i onda se pravimo da nas za to nije ni briga nego mi sve znamo bolje svakako. Mi pripadamo svetu, to ne može niko da nam oduzme, ali smo ubijeni u pojam i zato smo zatvoreni u sebe. Kad bi ljudi samo malo više zarađivali i bili u tom smislu opušteniji, onda bi i ta isfrustriranost nestala i prihvatali bismo i jedni druge i ostale kulture. Ja u nas ipak verujem!
Na kojoj svetskog sceni bi želela da nastupiš?
Bukvalno svaka scena sa koje bih ljudima pevala svoje pesme i gde je publika željna baš njih da čuje, je scena na kojoj bih iznova i iznova nastupala!
Ali mislim da bih na dodeli BET Awards bila na sedmom nebu kad bih nastupila.
Da li nas borba protiv kiča lagano nadilazi i onesposobljava ili…?
Ne znam. Žao mi je što dosta ljudi koji bi trebalo da se bore protiv kiča, to najmanje rade delima. Najviše samo čujemo kritiku i kukanje.
Moj način borbe protiv kiča je samo i isključivo bavljenje svojim poslom na pravi način.Album “Čudo” je borba protiv kiča i neće me onesposobiti. Kad bi svako pomalo doprineo, zaista mislim da bi nam bilo bolje.
Kom vrhunskom dostignuću težiš u svojoj karijeri?
To sam već rekla, a to je da ostanem zapamćena. Po pesmama.
Šta bi poručila mnogim talentovanim muzičarima kojima su džepovi puni snova iako im je jedina dostupna scena ulica?
Da shvate da oni sebi kroje sudbinu. Ni država, ni društvo… Niko nam ništa ne duguje i niko se neće brinuti o nama kao što ćemo mi sami o sebi. Zasucite rukave i prionite na posao!
/Javna lajna/
