17. februara 1973. godine u Karlovcu je rođen bivši kapiten Crvene Zvezde i reprezentativac Jugoslavije, Goran Bunjevčević. Kao dete oficira JNA, Goran je, zajedno sa bratom Mirkom, prve fudbalske korake načinio u splitskom Hajduku.
Kako je njegovog oca služba selila, i mladi fudbaler se, ponovo u bratovljevom društvu, našao nakon Hajduka u redovima zagrebačkog Dinama, a posle toga, nesrećni rat ga je doveo u Srbiju, u kojoj je karijeru gradio preko BASKa do ekipe Rada, u kojoj je i započeo prvoligašku karijeru. Nakon četiri sezone, 105 zvaničnih mečeva i sedam pogodaka u dresu Građevinara sa Banjice, 190cm visoki mršavi fudbaler, koji je u odbrani mogao uspešno da igra na svim pozicijama, stigao je u Crvenu Zvezdu.
Na Marakani je u četiri sezone stigao do 138 zvaničnih nastupa, u kojima je mreže protivnika pogađao 18 puta, a sa kapitenskom trakom oko ruke, vratio je sa saigračima svoje generacije titulu i kup u vitrine muzeja na zapadnoj tribini našeg najvećeg stadiona. 2001. godine zapao je za oko stranih klubova, a egzistenciju je obezbedio transferom za 1.4 miliona £ u engleski Totenhem. U dresu Sparsa, usled čestih povreda i promena trenera i sistema igre, Bunja je odigrao za pet godina samo 57 zvaničnih mečeva, od kojih je na 47 bio starter, a postigao je samo dva pogotka, oba u sezoni 2004/2005, Boltonu i Oldamu.
Karijeru je završio u sezoni 2006/2007, u holandskom ADO Den Hagu, gde se na 27 mečeva dva puta upisao i u strelce. Od 1998-2003, u dresu reprezentacije je zabeležio 16 nastupa, u kojima se nije upisao u strelce. Pored fudbalske karijere, Bunjevčević je, atipično za svoje kolege iz devedesetih, sa uspehom studirao i završio žurnalistiku, te je oduvek bio jedan od onih fudbalera čije intervjue ne treba sklapati od uobičajenih floskula, već se iz razgovora sa njim mogao doneti jasan zaključak i čuti formirani stav jedne misleće osobe.
Nakon aktivne igračke karijere, u epohi predsednikovanja Toplice Spasojevića, Bunjevčević je na Marakani, nasledivši Stevana Stojanovića, obavljao funkciju sportskog direktora. Pokušavajući da za klub, u kojem su se za sve pitali Marko Mišković i ini zajmodavci, pronađe jeftine, a dobre akvizicije, od navijača je stekao kompliment da “pojačanja dovodi kamionom”. Posle karijere u kancelarijama na Marakani, nakon pauze, od savetnika je postao sportski direktor FK Zemun, u kojem je klub uspešno reorganizovao i učestvovao u povratku tima iz Gornje Varoši u profesionlni rang takmičenja.
/Opsajd/
