Vlast kada pokuša da na neki način zakonskim rešenjima disciplinuje medije – to može da zabrine svakog normalnog čoveka, kaže Željko Bodrožić, predsjednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), osvrćući se na Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske, kojim se pokušavaju kriminalizovati uvreda i kleveta u Srpskoj.
“Ja mislim da vlast u RS ne sanja neke sudske procese gde će kažnjavati drakonski novinare, nego računa na to da će sami novinari, od kojih je manjina spremna da radi u punom kapacitetu i piše otvoreno o svemu što se dešava, dobro razmisliti kada pišu nešto da li može da bude ugrožena njihova egzistencija”, naglasio je Bodrožić.
Ocijenio je, između ostalog, i da se u Republici Srpskoj nešto, kako kaže, kuva.
“Kada se vlastima čini da su najjače, one su istovremeno i najslabije. Ja mislim da je ovo pokazatelj s jedne strane njihove siline, a s druge i straha koji je evidentan kod njih šta će biti posle. I oni su sami svesni da mogu kako hoće, ali da ne mogu dokle hoće”, istakao je Bodrožić u intervjuu za “Nezavisne novine”.
NN: Da li Vas je, u kontekstu statusa kolega u Srpskoj, zabrinulo nastojanje vlasti u RS da kriminalizuju klevetu i uvredu?
BODROŽIĆ: U pitanju je vlast koja i do sada nije imala senzibiliteta prema slobodi izražavanja i političkim oponentima. Nažalost, oni su i za političke protivnike izabrali novinare koji se profesionalno, odgovorno i nezavisno bave svojim poslom. Vlast kada pokuša da na neki način zakonskim rešenjima disciplinuje medije – to može da zabrine svakog normalnog čoveka. To da se dešava u nekoj državi sa dugom demokratskom tradicijom izazvalo bi reakcije i bojazan zbog toga što svaki takav zakon može da se drastično zloupotrebi, a kamoli u ovakvim društvima kao što je bh. društvo, odnosno Republika Srpska.
NN: Kakve sve probleme očekujete po pitanju rada novinarske zajednice u Srpskoj ako se ovo obistini?
BODROŽIĆ: Novinarska zajednica u Srpskoj već ima toliko mnogo problema da im ne trebaju novi. Mislim da će, ako se usvoje ovi zakonski predlozi o kriminalizaciji klevete, novinari još više biti opterećeni da slobodno rade svoj posao. Kod nas, na celom Balkanu, novinari uglavnom žive teško, socijalni status im je odavno većini ugrožen. Ovako drakonske novčane kazne mogu samo da doprinesu da već ionako dobar deo naše medijske zajednice, koji ćuti ili gleda da se kloni tekstova o korupciji i kriminalu vlasti, još više će zaćutati. To je ono što ovakvi zakoni i imaju intenciju. Ja mislim da vlast u RS ne sanja neke sudske procese gde će kažnjavati drakonski novinare, nego računa na to da će sami novinari, od kojih je manjina spremna da radi u punom kapacitetu i piše otvoreno o svemu što se dešava, dobro razmisliti kada piše nešto da li može da bude ugrožena njihova egzistencija. Na to oni pre svega “pucaju”. Do sada su raznim stvarima pokušavali da vas zaplaše, zar ne? I vi živite u neprijateljskom okruženju već godinama unazad i to nije, po njima, dalo dovoljno rezultata jer postoje mediji koji rade profesionalno i ne beže od aktuelnih tema koje su nepovoljne po vlast. Imperativ im je da to medija što još, tako da kažem, fercera zaguše, odnosno da ljude zastraše još više i da pre svega unesu nemir u redakcije, porodice novinara i svi su zabrinuti za svoju egzistenciju i, naravno, bezbednost. Kada uđete u taj film najgore je da počnete da paranoišete da može svašta da vam se desi, a u ovakvim društvima stvarno može svašta da vam se desi ako radite pošteno i normalno svoj posao.
NN: Ne znam jeste li primijetili, u spornom nacrtu nijednom rečenicom nije spomenut javni interes. Da li bi javni interes trebalo da bude ispred svega?
BODROŽIĆ: Pa naravno, ali suočeni smo sa ljudima iz politike koji samo deklarativno rade u javnom interesu. Ono što rade u prethodne tri decenije na prostoru bivše Jugoslavije sve je samo ne javni interes od većine tih političkih lidera. Ja mislim da i sada kod njih ne postoji nikakva želja da se stvari poprave i da zaista nešto urade u javnom interesu, jer bi najveći javni interes bio da oni postanu normalni i da normalno komuniciraju sa javnošću te da normalno komuniciraju sa novinarima, čak i onim koji im postavljaju nezgodna pitanja. To je njihov posao, kao javnih funkcionera, da istrpe kritike i neugodna pitanja i da se ponašaju pristojno u javnom prostoru i tako tu pristojnost emituju prema građanima, da se ne bi građani sutra ponašali isto tako. Baš to je slučaj da političari kreiraju javni prostor i da mnogi građani, a mnogi od njih su nažalost polupismeni ili nepismeni, uzimaju te obrasce ponašanja za nešto što je normalno u društvu, tako da imamo u svim ovim državama polupodivljalo društvo koje je tako nastalo zato što gledaju na televizijama, na internetu, čitaju u novinama reči mržnje i progona od državnih funkcionera. To je ono što je, prema mom mišljenju, stvar koju bi političari najpre trebalo da urade da bi uradili nešto u javnom interesu: da se upristoje i shvate svoju ulogu javnih funkcionera koja podrazumeva da odgovaraju na neugodna pitanja i da budu pod salvom kritika, ako treba, a da zbog toga ne divljaju kao što to radi Milorad Dodik, koji svako neugodno pitanje pretvori u kontranapad, u kom uopšte ne bira reči.
NN: Političari bi, kao što ste rekli, morali imati veći stepen tolerancije prema javnoj kritici. Zašto je to za njih neprihvatljivo?
BODROŽIĆ: Neprihvatljivo im je zato što se nisu pravilno učili demokratiji. Svi oni i dalje ostaju u onom jednopartijskom sistemu i ne mogu još da se naviknu na to da institucije moraju da budu nezavisne, a da u javnom prostoru treba da se razmenjuju argumenti i činjenice, a ne uvrede i mržnja.
NN: Zanimljivo je da za pokušaj kriminalizacije klevete i uvrede osude stižu sa svih strana, a protiv je i Delegacija EU u BiH, u kontekstu našeg evropskog puta. Uprkos tome, vlast u RS ne odustaje. Šta iz toga možemo zaključiti?
BODROŽIĆ: Meni se čini da, pošto oni već dugo vladaju, sila boga ne moli, oni se tako ponašaju sve vreme. Sve što su do sada zamislili uglavnom su ostvarili. U velikoj meri su zarobili državu i vide da otpor nije tako velik da oni ne mogu da krenu i dalje. Međutim, ja mislim da se, kao i u drugim zemljama, a naročito u Republici Srpskoj, nešto “kuva”. Kada se vlastima čini da su najjače, one su istovremeno i najslabije. Ja mislim da je ovo pokazatelj s jedne strane njihove siline, a s druge i straha koji je evidentan kod njih šta će biti posle. I oni su sami svesni da mogu kako hoće, ali da ne mogu dokle hoće. I sada neke stvari rade, tako da kažem, u inat, tvrdoglavo guraju napred, želeći da svojim biračima i konzumentima dokažu da su i dalje jaki i nepokolebljivi i da drže u potpunosti vlast. Ali mislim da im vlast sad polako curi kroz prste i da prave greške. Ovolika sada pažnja i evropske javnosti i javnosti iz regiona, svi ti protesti, preporuke koje dolaze sa svih strana da se zakon skine sa dnevnog reda, govore da bi se normalan čovek povukao i dobro razmislio šta i kako dalje, bez obzira na to koliko imao vlast. Međutim, ja mislim da se mnogima od njih vlast izlila u mozak i da oni više ne razmišljaju racionalno i da ne vide da ovo može da im bude početak kraja.
NN: Novinaru Nikoli Morači iz Banjaluke još nije vraćen telefon, a njemu i kolegi Aleksandru Trifunoviću oštećena su nedavno vozila. Šta nam to govori o medijskim slobodama ovdje?
BODROŽIĆ: Toga mi i ovde u Srbiji imamo na pretek. To je preslikano, kako se ovde radi, tako se radi i u Banjaluci i u Republici Srpskoj, nažalost. Državni organi ne rade svoj posao i ljudi ne mogu da se oslone na državne organe da će ih odbraniti od nasilnika i ljudi koji im upućuju pretnje i uvrede, naročito ako su ti ljudi, koji su napadnuti, kritičari vlasti. Ovo je još jedan slučaj gde vidimo da službe ne rade svoj posao, da je i ovakav događaj iniciran od strane verovatno nekih ljudi koji su u vrhovima vlasti. Ako nije direktno, on je indirektno iniciran od ljudi iz vrhova vlasti. A opet ne postoji želja vaših državnih organa da zaista stanu u zaštitu ljudi koji se kritički odnose prema vlasti. To je problem u svim ovim državama. Kod nas ne postoje nezavisne institucije, tužilaštvo nije nezavisno niti policija, a vi kada se nađete u problemu, a s druge strane je neko moćan, pre svega politički, nemate šanse tu da uspete i da se u tim organima zaista posao obavi u punom kapacitetu. A oni tu mogu. Ovde se, u koliko slučajeva, dokazalo, kada policija i tužilaštvo nemaju taj pritisak od političara na vlasti da nešto ne rade, oni profesionalno urade svoj posao, otkriju počinioce, sprovedu istražni postupak, dovedu ih na sud i na kraju imamo neki epilog, sudsku presudu. To bi bilo u svim slučajevima poželjno – da oni koji pomisle da napadnu novinare znaju da su kazne drakonske i da će svako ko na taj način postupi biti procesuiran i kažnjen. Međutim, mi koji radimo profesionalno i koji ne idemo uz dlaku ovim ljudima na vlasti smo ugroženi zato što državni organi ne žele u punom kapacitetu da nam pomognu i zaštite nas i kao građane i kao novinarske profesionalce. I to će se ponavljati dok god su takve vlasti u Republici Srpskoj i u Srbiji. Znači, tu niko od vas ne može da se oseća bezbedno. Danas su izgrebali kola, sutra će nešto još teže učiniti, a prekosutra i fizički na vas nasrnuti na ulici ili nekom drugom mestu.
/Nezavisne/
