Evropski ministri ove sedmice razgovaraće o planovima za slanje odbijenih tražilaca azila u centre izvan Evropske unije, takozvane „habove“ u trećim zemljama, piše The Guardian. Tema će biti otvorena na sastanku Savjeta Evrope u Moldaviji, a sve češće se postavlja pitanje, da li bi se među potencijalnim lokacijama za takve centre mogla naći i Bosna i Hercegovina?
Prema navodima lista, generalni sekretar Savjeta Evrope Alan Berset rekao je da će se o pitanju „povratnih centara“ razgovarati na multilateralnom nivou, te da je riječ o pokušaju da evropske države pronađu zajednički odgovor na problem ilegalnih migracija i deportacija osoba kojima je odbijen azil.
Ministri bi, prema pisanju Guardiana, trebalo da usvoje i političku deklaraciju kojom bi dodatno naglasili pravo država da kontrolišu svoje granice. To dolazi nakon sve glasnijih tvrdnji pojedinih evropskih vlada da su postojeći zakoni o ljudskim pravima otežali deportacije stranih državljana i odbijenih azilanata.
Evropske zemlje traže nova rješenja
Posljednjih mjeseci više evropskih država otvoreno zagovara model prema kojem bi migranti kojima je odbijen azil bili smještani u centre van teritorije EU do konačne deportacije ili rješavanja njihovog statusa.
Britanska vlada je ranije pokušala sprovesti plan deportacija migranata u Ruandu, ali je taj projekat propao nakon odluke Vrhovnog suda da Ruanda nije bezbjedna zemlja za takav model.
Istovremeno, Evropska unija je već otvorila mogućnost uspostavljanja tzv. povratnih hubova, a u pregovorima učestvuju Danska, Austrija, Grčka, Njemačka i Holandija.
Kao moguće destinacije za centre pominju se Ruanda, Gana, Senegal, Tunis, Libija, Maurtianja, Egipat, Uhanda, Uzbekistan, Jermenija, Crna Gora i Etiopija.
Da li bi BiH mogla biti dio plana?
Iako se Bosna i Hercegovina za sada ne pominje među državama kandidatima, činjenica da se u regionu već govori o „trećim zemljama“ izazvala je zabrinutost dijela javnosti i nevladinih organizacija.
BiH se godinama nalazi na migrantskoj ruti prema zapadnoj Evropi, a domaće institucije već imaju problema sa upravljanjem migrantskim kampovima i pritiskom na granicama. Upravo zbog geografskog položaja, pojedini analitičari upozoravaju da bi Balkan mogao postati interesantna opcija za buduće evropske migracione centre.
U Gradišci na obali Save uočen veliki broj migranata (VIDEO)
Iz Savjeta Evrope poručuju da bi i u slučaju formiranja takvih centara migranti morali ostati zaštićeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
„Radi se o ljudima koji su na evropskom tlu i oni moraju biti zaštićeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima“, rekao je Berset.
Upoznrnje organizacija za ljudska prava
Humanitarne i izbjegličke organizacije upozoravaju da bi ovakav model mogao dovesti do ozbiljnih zloupotreba i dodatnog ugrožavanja prava migranata.
Direktor za spoljne poslove Savjeta za izbjeglice Imran Husein ocijenio je da bi slanje ljudi u centre u drugim državama moglo biti izuzetno skupo i teško za sprovođenje.
On smatra da je dobrovoljni povratak migranata efikasnije i humanije rješenje od dugotrajnog pritvaranja i prisilnih deportacija.
Prema podacima Eurostata, svake godine između 450.000 i 500.000 državljana trećih zemalja dobije nalog da napusti EU, ali manje od polovine zaista bude vraćeno u matične države.
