Veliki broj radnika u Bosni i Hercegovini i dalje ne razlikuje dane godišnjeg odmora od plaćenog dopusta, pa zbog neinformisanosti troše svoje regularne dane za odmor ili, što je još gore, rizikuju disciplinske kazne.
Zakoni o radu u Republici Srpskoj i Federaciji BiH prilično jasno definišu pravila tako da, radnik ima pravo na plaćene slobodne dane za važne životne događaje, ali isto tako ima i stroge obaveze prema poslodavcu kako se taj izostanak ne bi pretvorio u neopravdani izostanak i razlog za otkaz.
Koliki je maksimalan limit za plaćeni dopust?
Prema važećoj zakonskoj regulativi u oba entiteta (Zakon o radu RS i Zakon o radu FBiH), radnik ima pravo na plaćeno odsustvo do ukupno sedam radnih dana u jednoj kalendarskoj godini za specifične, opravdane životne potrebe.
Tokom ovih dana, radnik prima punu platu kao da je bio na svom radnom mjestu. Ono što zbunjuje mnoge jeste činjenica da zakon postavlja samo opšti, gornji limit od sedam dana, dok se tačan broj dana za svaku pojedinačnu situaciju bliže uređuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili samim ugovorom o radu kod poslodavca.
U najvećem broju preduzeća i javnih institucija u BiH, sudska i poslovna praksa te dane najčešće raspoređuje ovako:
- Stupanje u brak: tri do pet radnih dana
- Rođenje djeteta (pravo koje koristi otac): tri do pet radnih dana
- Smrt člana uže porodice: tri do pet radnih dana
- Teža bolest člana uže porodice: dva do tri radna dana
- Dobrovoljno davanje krvi (najmanje jedan dan)
- Selidba / preseljenje u drugi stan: jedan do dva radna dana
- Polaganje stručnog ispita: jedan dan
Pod „članom uže porodice“ zakon podrazumijeva bračne i vanbračne supružnike, djecu (biološku, usvojenu ili pastorčad), roditelje, te braću i sestre.
Međutim, određena prava su često deffinisana granskim kolektivnim ugovorima, Pravilnikom o radu određene firme ili ugovorom o radu.
Pored pomenutih sedam dana za vanredne životne okolnosti, radnici u BiH imaju pravo i na dane za zadovoljavanje vjerskih, odnosno tradicijskih potreba.
Može li se dobiti slobodan dan bez ikakvog opravdanja?
Ovo je pitanje na kojem najčešće pucaju odnosi između radnika i menadžmenta. Kratak i jasan pravni odgovor glasi: Ne, pravo na odsustvo bez ikakvog opravdanja i papira u BiH ne postoji.
Svaki izostanak sa posla mora imati zvanično, zakonsko pokriće. Ako radnik jednostavno ne dođe u smjenu, a ne ponudi validan dokaz, to se automatski knjiži kao teža povreda radne discipline.
Jedini prividni izuzetak od ovog pravila jeste takozvano „pravilo jednog dana“ iz godišnjeg odmora. Zakon dozvoljava radniku da jedan dan svog regularnog godišnjeg odmora iskoristi kada god on to želi, za lične potrebe i bez pravdanja razloga. Međutim, čak i u tom slučaju postoji stroga obaveza: radnik mora pismeno obavijestiti poslodavca o korišćenju tog dana najmanje tri dana ranije (u nekim firmama dva dana, zavisno od pravilnika).
Kada neopravdani izostanak donosi automatski otkaz?
Poslodavci u BiH imaju zakonsko pravo da radniku koji se ne pojavi na poslu izreknu disciplinske mjere, umanje platu do 20 odsto, a u najgorim slučajevima uruče i momentalni otkaz.
U većini pravilnika o radu i kolektivnih ugovora u BiH važi striktno pravilo: ako radnik ne dođe na posao tri uzastopna radna dana, a u tom roku ne dostavi opravdanje (npr. doznaku za bolovanje, potvrdu o hitnoj hospitalizaciji ili višoj sili), poslodavac ima zakonsko pravo da mu prekine radni odnos bez otkaznog roka. Takođe, nakupljenih pet neopravdanih dana sa prekidima u toku jedne godine uglavnom ima isti epilog, odnosno prekid ugovora.
Izuzetak je jedino situacija opravdane više sile (saobraćajna nesreća, prirodna nepogoda ili iznenadno hitno liječenje), kada je radnik objektivno spriječen da se javi, ali je dužan da donese dokumentaciju čim te okolnosti prestanu.
/Aloonline/
