Da li umete da postavite pitanje u trenutku kada vas nešto zanima ili želite na taj način nekome da pomognete? Postavljanje pitanja u svakodnevnim situacijama i običnim životnim okolnostima je najjednostavniji vid komunikacije, međutim, kada govorimo o razvoju, životnom, na privatnom ili poslovnom planu, veoma je važno da znate kako se pitanje postavlja i šta njime može da se pokrene. Jer nekada se i u samom pitanju pronalazi rešenje.
Pitanja se mogu postaviti nekoj osobi ili sebi. A odgovor je u oba slučaja nešto što vodi dalje ka razvoju ili stagnaciji. Upitate li osobu da li voli da obavlja posao koji radi dobićete odgovor „da“, „ne“, „kako kad“ i komunikacija se tu može i završiti. Ali ako nastavite taj niz sa pitanjima „zašto“, „zbog čega“, „kada“ se nešto javilo, onda ćete konverzaciju odvesti drugim putem. To je komunikacijska nit koja se zove otvorena iz zatvorena pitanja uz koja možete da postignete mnogo, ukoliko imate želju i malo umeća da njima ovladate i stignete do pravog odgovora i rešenja, jer se ono uvek nalazi u osobi kojoj je rešenje i potrebno, tj. odluka, shvatanje, razumevanja ili bilo šta drugo.
Otvorena i zatvorena pitanja su nešto što se u ličnom razvoju veoma koristi, a da biste videli šta se uz njihovu dobru primenu dobija, važno je samo objasniti razliku koja ih odvaja.
Šta su otvorena pitanja i kako pomažu?
Popularna psihologija i lajf koučing obožavaju otvorena pitanja. To su sva ona pitanja koja počinju sa zašto, kako, kada, zbog čega, kuda, na koji način… Nijedno od ovih pitanja ne podrazumeva jednostavan i kratak odgovor. Već u jednom pitanju sadržano je dosta zahteva za odgovorima koji zahtevaju konverzaciju koja traje i koja se iz minuta u minut produžava. Otvorena i zatvorena pitanja se tu najviše razlikuju, jer dok otvorena pitanja imaju misiju da idu dalje kroz komunikaciju, da je vode daleko, dok se ne dođe do konkretnih i pravih odgovora, zatvorena pitanja često dobijaju odgovore kojima se komunikacija završava, sad i odmah.
Uz otvorena pitanja vi podstičete radoznalost, istraživanje, duboko i kritičko razmišljanje. Ona služe za sporovođenje misli tamo gde nije ni bila, da se otkrivaju i nova značenja, da se situacije sagledavaju iz više uglova, da se stvari razumeju na više načina. Praktičan primer za brojna otvorena pitanja bi bio razgovor između dve drugarice o momcima, dok bi zatvorena pitanja bila primer muške konverzacije u vezi sa istom temom. I dok jedna ekipa dolazi do rešenja, druga ni ne otkriva da određeni problem, zastoj ili potrebu da se nešto razloži postoji. Ali, zatvorena pitanja se ipak mogu pametno iskoristiti.
Šta su zatvorena pitanja i kada su korisna?
Videli smo već koja je razlika osnovna kada su otvorena i zatvorena pitanja jedna pored drugih i zašto je najvažnije koristiti otvorena u svakoj vrsti konverzacije, posebno kada govorimo o razvoju. Međutim, iako se čini u najvećoj meri da zatvorena pitanja zahtevaju odgovore sa da ili ne, te time zatvaraju komunikaciju, ona to ne moraju biti.
I zatvorena pitanja mogu da je pokrenu, čak se mogu iskoristiti da se odjednom pokrene neka tema, neki problem ili „kamen spoticanja“ koji stoji, te ujedno može biti odličan povod za početak razmišljanja o nečemu, pogotovo kada govorimo o razvoju. Tako da otvorena i zatvorena pitanja valja nekada i spojiti, jer onda lagano dozvoljavaju otvaranje konverzacije i njen dalji, prirodan tok.
Možemo zaključiti da su otvorena i zatvorena pitanja veoma bitna u toku komunikacije, jer sva naša komuniciranja sa drugima utiču na naš dalji razvoj. Ali pre svega, ova pitanja nas podstiču na razmišljanje i kreativnost, kako spomenusmo, što se takođe ogleda na nas same. Stoga verujemo da će vam informacije, koje smo vam istakli iznad, biti od koristi i da ćete uspeti da ovladate otvorenim i zatvorenim pitanjima, tj. kako treba da ih postavite, da biste potpomogli razvoju svoje bolje verzije.
