Njihova ljubav počela je plesnim koracima, a danas Svetislava Savanovića iz Srpca i Milicu Kandić iz Gradiške povezuju zajednički život, šampionske titule i vizija da u Banjaluci osnuju Akademiju sportskog plesa.
Nakon decenije zajedničkog života i sedam godina na plesnom podijumu, iza njih su državne titule, evropska priznanja, stotine učenika, a pred njima novi profesionalni izazovi.
Za Svetislava je ples bio gotovo životna sudbina. Odrastao je u porodici u kojoj su muzika, pokret i treninzi bili svakodnevica. Njegova majka Viktorija, magistar plesa i međunarodni sudija, u Srbac je stigla iz Ukrajine sasvim slučajno. Tokom turneje sa plesnom grupom po bivšoj Jugoslaviji slomila je nogu, a ubrzo su počela ratna dešavanja zbog kojih je ostala u Republici Srpskoj. Tu je upoznala supruga Branka, sa kojim je nakon rata osnovala Plesni klub “Ritam”.
“Kao dijete sam više vremena provodio u plesnoj sali nego kod kuće. Sjećam se da sam satima gledao starije kako treniraju i jedva čekao da i sam stanem na parket. Sa šest godina počeo sam ozbiljno da plešem i od tada nisam prestao”, priča Svetislav.
Tokom tri decenije “Ritam” je izrastao u jedan od najuspješnijih plesnih klubova u BiH. Nastavljajući porodičnu tradiciju Svetislav je izgradio i sopstvenu takmičarsku karijeru, osvajajući titule višestrukog prvaka BiH u sportskom plesu i evropskog prvaka u “latin šou” disciplini. Tokom karijere promijenio je čak 11 plesnih partnerki, tražeći, kako kaže, onu pravu sinhronizaciju, a pronašao ju je u Milici.
Prije nego što je obula plesne cipele, Milica se bavila košarkom, ali je zbog povrede noge morala da potraži novi sportski izazov.
“U školu plesa upisala sam se više iz radoznalosti. Završila sam jedan stepen obuke kod Svete i nisam ni slutila da će mi to promijeniti život. Naša veza razvila se potpuno prirodno, van treninga”, priča Milica.
Prijateljstvo je preraslo u ljubav, a potom i u partnerstvo. Kruna njihovog rada stigla je osvajanjem titule prvaka BiH u standardnim plesovima.
“Nisam imala mnogo iskustva na takmičenjima, više sam radila kao trener. Ipak, odlučili smo da nastupimo i napravili smo veliki korak. U svijet plesa sam ušla tek sa 18 pa su bili potrebni sati rada, kilometri treninga i mnogo odricanja”, prisjeća se Milica.
Najveći ispit za njih stigao je tokom pandemije virusa korona, kada su ostali bez posla. Prije toga izgradili su sistem plesnih škola u više gradova i od toga živjeli, ali je sa zatvaranjem svega njihov izvor prihoda nestao. Ipak, taj period otvorio je Svetislavu novi profesionalni put.
“Tada sam se ozbiljnije posvetio video-produkciji koja me zanima još od školskih dana. Danas pripremam projekat “Ballroom Cinematics”, posvećen snimanju sportskog plesa. To je veliki izazov, jer su plesači brzi, a teško je filmskim kadrom uhvatiti svu ljepotu pokreta”, kaže Svetislav.
Njihov naredni veliki cilj je osnivanje Akademije sportskog plesa u Banjaluci, po uzoru na evropske centre u kojima su i sami sticali znanje.
“Najbližu akademiju tog tipa imao sam priliku pohađati u Ljubljani. Godinu i po učio sam od različitih predavača. Svaki dan bile su druge teme, sat i po teorije i sat i po prakse. Moj kvalitet plesa tada se udvostručio. Takav sistem želimo prenijeti ovdje”, kaže Svetislav.
Ističe i da je njegov otac Branko dao nemjerljiv doprinos razvoju sportskog plesa kao dugogodišnji direktor Plesno-sportskog saveza BiH.
“Radimo na formiranju novog krovnog saveza, jer je sportski ples priznat od Olimpijskog komiteta. Cilj je da imamo reprezentaciju i da jednog dana naši takmičari nastupaju na olimpijskim takmičenjima”, kaže Svetislav.
Obrazovanje i novi izazovi
Svetislav je već pet godina zaposlen u Republičkom zavodu za statistiku, radio je i za američku kompaniju iz oblasti naftne industrije, a danas pohađa master studije međunarodnih odnosa i diplomatije. Učestvovao je i na međunarodnim forumima mladih u Rusiji, u Rjazanju i Sočiju.
Milica je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Banjaluci i kaže da nikada nije zažalila što je izabrala ples.
“Upisala sam se na Mašinski fakultet, ali se nisam pronašla u tome. Kasnije sam odlučila da krenem putem plesa i to je bila najbolja odluka”, kaže Milica.
