Izborna je godina, a to se u Gradišci, između ostalog, može prepoznati i po povećanoj potrošnji crvenih vrpci. Otvaraju se putevi, asfaltirani metri, obnovljene prostorije i infrastrukturni projekti, a sve uz fotografije, kamere i predstavnike institucija. U Gradišci je svečano obilježen i početak rada obnovljenog vešeraja u Bolnici Gradiška.
Da odmah razjasnimo – obnova vešeraja je dobra vijest.
Bolnici je potreban funkcionalan vešeraj, kao što su joj potrebni ispravni liftovi, uređene operacione sale, kvalitetna medicinska oprema, čista posteljina i svi drugi uslovi neophodni za normalan rad jedne zdravstvene ustanove.
Prema objavi Bolnice Gradiška, ova zdravstvena ustanova nakon 15 godina ponovo ima interni vešeraj, koji je, kako navode, uređen prema EU i BAS standardima. Iz Bolnice su istakli prednosti vlastitog vešeraja – od bolje kontrole procesa pranja i smanjenja rizika od kontaminacije do sigurnije dostupnosti čistog rublja i dugoročne finansijske predvidivosti.
Sve to jeste važno.
Grad Gradiška je na svom instagram profilu objavila da je Gradska uprava za uređenje prostora i nabavku opreme izdvojila 100.000 KM, uz podršku donatora. Crvenu vrpcu presjekli su direktorica Bolnice Anita Đurđević Švraka i penzionisani hirurg dr Branislav Kukić.
I tu cijela priča postaje pomalo neobična.
Javnost treba da zna gdje se troši javni novac. Grad treba da objavi koliko je izdvojeno, Bolnica šta je urađeno, a građani treba da znaju šta su za taj novac dobili. Ali mora li baš svaki završen posao imati i ceremoniju?
Vešeraj u bolnici nije luksuz. Nije ni nova medicinska tehnologija. To je dio infrastrukture jedne zdravstvene ustanove, toliko važan da je sama Bolnica u objavi navela čitav niz zdravstvenih, organizacionih i finansijskih razloga zbog kojih je dobro imati ga.
Zato se nameće i sasvim jednostavno pitanje: ako je vlastiti vešeraj toliko važan za normalno funkcionisanje bolnice, kako smo došli do toga da ga Bolnica Gradiška nije imala 15 godina?
Možda je upravo to zanimljivija informacija od toga ko je držao makaze.
U svijetu se obavljaju transplantacije organa, razvijaju nove terapije i uvode robotski sistemi u operacione sale, pomalo je neobično gledati svečano presijecanje vrpce povodom obnove prostorije u kojoj će se prati bolnička posteljina.
Ne zato što ta prostorija nije važna. Upravo suprotno – važna je i potrebna. Samo bi trebalo da bude normalna. A kod nas se posljednjih godina naviklo da se i ono što bi trebalo da bude redovan posao javnih institucija predstavlja kao poseban događaj. Otvara se nekoliko metara puta, rekonstruisana prostorija, dio objekta, igralište, rasvjeta, a sada i vešeraj.
U izbornoj godini takvih fotografija tradicionalno ne nedostaje.
